Rat u DS

Izbegnut je samoubilački ulazak u stranačku izbornu kampanju usred kampanje za (bar) beogradske izbore. U isto vreme, pokazala je da ima kapacitet za unutrašnju debatu kakav nema nijedna politička organizacija u Srbiji. Pokazala je da je zaista demokratska, opet, bar kad po domaćim standardima merimo. Pokazala je DS da je i dalje jedna velika stranka, jer interesovanje najšire javnosti za dešavanja u njoj obrnuto je srazmerno ulozi i veličini kakvu hoće da joj nametnu naprednjaci i njihovi mediji. Većina u DS iskazala je političku zrelost, zagovarajući unutrašnju mobilizaciju u vremenima sve samo ne dobrim za demokrate. Pa čak i preovlađujući stav da se ide na stranačke izbore posle onih 16. marta u Beogradu potvrđuje ne samo da utakmica za pozicije u vrhu DS još traje, već i da će, sada i ubuduće, funkcija lidera zavisiti od rezultata. Sve ove pomenute kvalitete u Srbiji ima samo DS i time može da se ponosi.

Ipak, ova pobeda demokrata verovatno će biti samo privremenog karaktera. Slično izbornoj skupštini iz novembra 2012, i ovog 18. januara odloženo je neminovno – konačni obračun Dragana Đilasa i Borisa Tadića. To možda zvuči brutalno, ali takva je i politika, kako je to u subotu jasno rekao Tadić. Bivši predsednik je u Novom Sadu izgubio, međutim nije baš jasno koliku je pobedu sadašnji predsednik ostvario. Sednica GO bila je samo jedna, važna ali ipak samo jedna, bitka. Rat još traje. I taj rat neće biti gotov dok jedna od strana ne prizna poraz i ne odustane od svih ambicija u DS. Sudeći po Tadićevom obraćanju novinarima, on nema nameru da odustane. Tadić ne namerava, reklo bi se, da prizna ni sebi ni drugima da među demokratama, kao ni među građanima Srbije, više nema većinu. Da je bivši predsednik. S druge strane, Đilas ne pokazuje snagu da ovu priču jednom zauvek završi. A moraće, bolje pre nego kasnije, jer tada će verovatno biti prekasno.

Za DS, ali i za birače i simpatizere „žutih“, sada je ključno da manjina poštuje odluku GO i stranačke obračune ostavi za drugu polovinu marta. U suprotnom, ta i dalje velika stranka, čija je pozicija neobično važna za demokratiju u Srbiji, postajaće sve manja i manja, a demokratija sve ugroženija i ugroženija.