„Otkud ja u borbi protiv litijuma“: Profesor Ratko Ristić odgovara na napade da nije stručan za temu negativnih efekata iskopavanja u Gornjim Nedeljicama

Od mnogih zlodela ove interesne grupacije izdvojiću samo ono što predstavlja najbrutalnije atake na zdrav razum nacije, desetkovanje Srbije u teritorijalnom, ekonomskom i moralnom smislu, uz pokušaj oduzimanja prava i mogućnosti budućim generacijama da izgrade funkcionalan društveni sistem, u zdravom životnom okruženju, sa jasnom namerom da sreću svojih porodica vide i ostvare u Srbiji.

Počeću sa izdajom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, koja se odigravala postepeno, preko briselskog, francusko-nemačkog i ohridskog sporazuma, a čije se pojavne forme ogledaju u prisustvu nelegalnih prištinskih vojno-policijskih formacija na severu KiM, teroru nad srpskim narodom, ukidanju srpskih registarskih tablica za automobile, otimačini hidro-energetskog sistema „Gazivode“, ukidanju platnog prometa sa Srbijom, zatvaranju benzinskih pumpi, instaliranju vojno-policijskih baza, uklanjanju srpskih grobalja i pokušajima prisvajanja objekata Srpske pravoslavne crkve. Sve to nesmetano teče od 2012. godine, kada je na vlast stupio Aleksandar Vučić.

Druga, zastrašujuća namera režima vidljiva je u planovima za otvaranje brojnih rudnika, na čitavoj teritoriji Srbije, što se može videti i u „Nacrtu Prostornog Plana Republike Srbije 2021-2035“, sa više desetina istražnih prava koja su dodeljena stranim, privatnim rudarskim kompanijama, na više od 536.000 hektara državne teritorije.

Najveće podozrenje izazvao je projekat „Jadar“, koji bi sprovodila druga najveća rudarska kompanija na svetu „Rio Tinto“, preko svoje lokalne podružnice „Rio Sava Exploration“.

Maja 2021. godine Srpska akademija nauka i umetnosti organizovala je naučni skup pod nazivom „Projekat Jadar-Šta je poznato?“, gde su učestvovali podržavaoci i protivnici projekta. Izdat je i prigodan zbornik radova, koji je javno dostupan, a jedan od naučnih priloga bio je i rad „Degradacija prostora u okviru projekta Jadar“, autora Ratka Ristića i grupe njegovih saradnika sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Usledila su dalja naučna istraživanja grupe autora koju je predvodila naučna savetnica Dragana Đorđević, sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, koji je deo Univerziteta u Beogradu i institut od nacionalnog značaja, predstavljena u radu: The influence of exploration activities of a potential lithium mine to the environment in Western Serbia (Uticaj istraživanja potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu Zapadne Srbije). Imao sam čast da budem deo tima u kome su bili fiziko-hemičari, biolozi, hemičari, tehnolozi, antropolozi.

Proces recenzije je trajao gotovo 18 meseci, sa rigoroznim zahtevima oko objašnjenja metodologije, načina vršenja merenja, korišćenih uređaja i tačnosti podataka. Početkom avgusta 2024. godine rad je objavljen u jednom od najcitirijanijih naučnih časopisa na svetu (Scientific Reports), a za prvih 5 dana pročitalo ga je više od 50.000 zainteresovanih, što je u domenu naučnih publikacija fascinantno veliki broj.

Dana 10.08.2024. godine objavljen je rad pod naslovom: Examples of destructive mining practices and review of the project „Jadar“ in Serbia (Primeri destruktivne rudarske prakse i osvrt na projekat „Jadar“ u Srbiji), grupe autora koju je predvodio Ratko Ristić, pored koga su u timu bili zastupljeni fiziko-hemičari, advokati, eksperti za konzervaciju zemljišta i voda, pejzažne arhitekte (časopis: Acta Geographica BiH).

Naučnici koji su izneli stav protiv projekta „Jadar“ bili su izloženi pravoj medijskoj oluji koju je predvodio Aleksandar Vučić, zatim Ana Brnabić, narodni poslanici Vladimir Đukanović i Milenko Jovanov, kao i desetine „analitičara“, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i u tabloidima. Jedan od prozivanih bio sam i ja, a izdvajam navode izvesnog Nebojše Obrkneževa (Centar za društvenu stabilnost, član opštinskog veća Sečnja), koji je izjavio … da se profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić bavi podzemnom rudničkom eksploatacijom (jutarnji program TV „Pink“, 26.07.2024.).

Analitičar Nebojša Krstić (bivši pevač grupe „Idoli“) je rekao da se krijem iza titula i da ne znam ništa o litijumu (TV „Tanjug“, 11.08.2024.).

Istina je da se u svojim javnim nastupima nisam bavio problematikom podzemne rudničke eksploatacije, niti uticajem litijuma na ljudsko zdravlje, jer se time bave moji saradnici, inženjeri rudarstva, inženjeri geologije, inženjeri hidrogeologije (iz Srbije i inostranstva), kao i lekari, biohemičari, molekularni biolozi, farmaceuti, genetičari, sociolozi, toksikolozi, antropolozi… „Analitičari“ nisu pominjali tačnu prostornu identifikaciju više od 500 hektara uništenog zemljišta, samo da bi projekat bio započet (analiza tima sa Šumarskog fakulteta), niti Vučićevu izjavu iz decembra 2021. godine: „Obustavljamo projekat jer bismo uništili više ljudi nego što je planirano“. Nisu pominjali kako je to „Rio Tinto“ ovlašćen da se bavi lobiranjem u vezi prijema Srbije u Evropsku Uniju, po čijem nalogu i za kakvu naknadu?

Zašto nisu „analizirali“ Šolcovo ohrabrivanja da Srbija kopa litijum, iako ga Nemačka ima barem deset puta više?

O kakvim je to nemačkim garancijama o zaštiti životne sredine govorio Vučić, kada je samo dve nedelje pre toga Nemačka podnela Rezoluciju o Srebrenici u Ujedinjenim Nacijama?

Dakle, pomenuti Krstić i Obrknežev zameraju mi bavljenje nečim što nisam ni pominjao, pritom dovode u pitanje moju stručnost, kako bi skrenuli temu sa suštine, koja se ogleda u krajnje neiskrenoj, manipulativnoj komunikaciji Vlade Republike Srbije i „Rio Sava Exploration“, pre svega sa stanovništvom doline Jadra i Rađevine i zabrinutom srpskom javnošću.

Javnosti radi, navodim najvažnije detalje iz moje naučno-stručne biografije: redovni sam profesor na Odseku za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa, Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (uža naučna oblast: Erozija i konzervacija zemljišta i voda), gde sam diplomirao kao inženjer vodoprivrede erozionih područja (1985), magistrirao (1993) i doktorirao (2000).

Radio sam u Vodoprivrednoj organizaciji Beograd, kao projektant-saradnik na više idejnih i glavnih projekata regulacija korita bujičnih tokova (1986-1987. godine). Tokom 1989. godine radio sam u Beogradskoj istraživačkoj stanici.

Član sam IAHS (International Association of Hydrological Sciences) i WASWC (World Association for Soil and Water Conservation), IKS (Inženjerska Komora Srbije, licence br. 375791204 i 373791104) i APPS (Asocijacija prostornih planera Srbije). Objavio sam udžbenik „Hidrologija bujičnih tokova“ (2011) i, sa koautorima, publikaciju „Smernice za proces uspostavljanja i održavanja šumskih zaštitnih pojaseva u Srbiji“ (2021). Recenzirao sam 18 knjiga iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, statistike i hidrologije.

Koautor sam jednog tehničkog rešenja na međunarodnom nivou, kategorije M81.

U dosadašnjem radu objavio sam 158 tekstova koji se odnose na eroziju zemljišta, prevenciju bujičnih poplava, hidrologiju i zaštitu životne sredine. U okviru naučno-istraživačkog rada objavio sam 11 poglavlja u međunarodnim publikacijama, 11 poglavlja u istaknutim tematskim zbornicima nacionalnog značaja, 60 radova u naučnim časopisima (31 u međunarodnim, 29 u nacionalnim).

Učestvovao sam u realizaciji 71 glavnog projekta za potrebe privrede, kao vodeći projektant ili projektant-saradnik, i 74 tehnička dokumenta (idejni projekti, studije opravdanosti, studije o proceni uticaja na životnu sredinu, elaborati). Prema mojim projektima izvedena su 62 objekta, od čega sam rukovodio sa izvođenjem 21 objekta.

Rukovodio sam izradom projekata protiverozione zaštite sliva reke Bistričak (Zenica, BiH), Plavskog i Biogradskog jezera (Crna Gora), kao i više projekata poljozaštitnih šumskih pojaseva na prostoru AP Vojvodine. Učestvovao sam u realizaciji projekta uređenja Hilandarskog potoka, na Svetoj Gori, sa grupom kolega i saradnika.

Bio sam član republičke komisije za kontrolu prostornih planova (2004-2010) i republičke revizione komisije za projekte od značaja za Republiku Srbiju (2010-2021), pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U periodu od 2011 do 2017. godine bio sam član Nadzornog odbora Inovacionog Fonda Srbije, kao i član Upravnog odbora nuklearnog instituta „Vinča“ (2018-2022).

Od 2017. godine sam predstavnik Srbije u Komitetu za nauku i tehnologiju, pri najvažnijoj svetskoj organizaciji za zaštitu zemljišta (United Nation Convention Combat Desertification), čiji sam potpredsednik i izvestilac bio u periodu 2020-2022. Pokrenuo sam inicijativu za osnivanje Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu i izabran sam za prvog predsednika. Inicirao sam i realizovao saradnju Univerziteta u Beogradu sa univerzitetima iz Rusije (Volgateh, Tula, Tver, RANHiGS), Belorusije (Saharov), Kanade (Vaterlo), Alžira (Batna 2), Irana (Tarbiat Modares, Gorgan).

Dakle, iz svega iznetog (i proverljivog) može se zaključiti da sa naučne i inženjerske strane imam kompetencije za bavljenje procesima degradacije, monitoringa, zaštite i sanacije ugroženih zemljišnih i vodnih resursa, kao i različite forme prostornih analiza.

Kako bih uspešno radio u multidisciplinarnim timovima koji se bave nesrećnim projektom „Jadar“ morao sam da pročitam hiljade stranica visokostručnih tekstova o baterijama, zagađenju, uništenju biodiverziteta, društvenim poremećajima, boratima, kritičnim mineralnim resursima, neokolonijalizmu.

Moj angažman u borbi protiv pokušaja pretvaranja Srbije u novu rudarsku koloniju Zapada predstavlja poštovanje izvornog načela Univerziteta u Beogradu da bude na korist srpskom narodu.

Kao profesor i istraživač, imam moralnu obavezu da svoja saznanja podelim sa svojim narodom, i u tome me neće sprečiti pritisci korumpiranih i pohlepnih političkih struktura, niti medijski pritisci a ponajmanje „analitičari“ tipa pomenutih Krstića i Obrkneževa, kojima preporučujem da se zapitaju šta ih kvalifikuje da brane projekat „Jadar“ i da li zaista veruju u mogućnost izbegavanja odgovornosti za ono što su radili, kada se Srbija oslobodi tiranije SNS i Aleksandra Vučića?

Autor je profesor Beogradskog univerziteta

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.