Razbijanje Vučićevog monopola na Kosovo

Jedna stvar koju umem dobro da pročitam je to da vlast ignoriše i na svaki način gleda da zatrpa one ličnosti i događaje koji im kvare sliku koju se trude da naprave u javnosti.

Tako recimo gotovo po pravilu medijska mašinerija prenaglašava ono što im ide u prilog, skorašnji primer je snimak Mila Đukanovića koji peva: „Ne može nam niko ništa, jači smo od Srbije“.

Sa druge strane, skup o Kosovu koji su organizovali predstavnici Srba iz naše južne pokrajine i koji je okupio gotovo čitavu opoziciju je potpuno izignorisan.

Čak niko od dežurnih najamnika koji za plaćen doručak i dnevnicu glume političke analitičare nije dobio zadatak da se pomenutim skupom bave i da recimo proglase da se u subotu 28. septembra u „Hotelu M“ okupio „novi DOS“ sa zadatkom da uništi Srbiju.

Ili da kažu da je na poziv „Kurtijevih Srba“, a pod pokriviteljstvom mitskog bića „Šolak-Đilas“, organizovana zavera protiv Aleksandra Vučića u trenutku dok se on kao lav bori za Kosovo.

Sa druge strane, sam Vučić se snažno obrušio na intervju koji je dao bivši ministar zadužen za Kosovo i Metohiju, Goran Bogdanović.

E sada, razlog zbog kojeg je on to uradio je taj što se gospodin Bogdanović uklapa u već postojeći narativ po kojem su oni prethodni sve izdali i prodali, a on eto radi sve da spasi barem nešto.

Sa druge strane, teško da je mogao da optuži generala Momira Stojanovića koji je aktivni učesnik rata na Kosmetu da je izdajnik, ili Momu Trajkovića i Marka Jakšića koji i dalje žive u našoj južnoj pokrajini i nisu deo prištinskih institucija, ali ni kriminalnog kartela koji je ova vlast formirala.

I konačno, a šta da kaže Miliji Biševcu, Žarku Ristiću, Marku Jakšiću (mlađem) i drugim mahom mlađim političarima koji aktivno rade da naprave novi vid političkog organizovanja Srba koji su uprkos Kurtiju i Vučiću i njihovim dogovorima odlučili da ostanu da žive na svojim vekovnim ognjištima.

I konačno, šta da kaže svima nama drugima koji smo učestvovali na skupu i svi redom jasno i glasno rekli da za nas priznavanje i prihvatanje kosovske nezavinsosti ne dolazi u obzir i da hoćemo da na svaki način pomognemo da Srbi opstanu.

Baš zato što nije imao šta da kaže on je odlučio da događaj zatrpa i da pokuša da na taj način umanji njegove efekte.

Međutim, neće mu to poći za rukom imajući u vidu da se na licu mesta jasno mogla videti rešenost da se jednom za svagda sruši Vučićev monopol koji je on uspostavio na temi Kosova.

On jako dobro zna da ako to izgubi počinje da mu se krune i druge pozicije koje trenutno drži veoma čvrsto.

Meni kao učesniku pomenutog događaja bilo je veoma upečatljivo to što se većina učesnika saglasila sa time da treba podržati političko organizovanje Srba na KiM.

Ako bi svako od onih koji je o tome pričao zaista i stao iza svojih reči to bi značilo da gotovo čitava opozicija u Srbiji ulazi u proces političke borbe na terenu naše južne pokrajine na taj način što bismo stali iza jedne izborne liste sastavljene od ljudi koji nisu pod kontrolom ni Kurtija ni Vučića.

Dalje bi to značilo da čitava domaća i međunarodna javnost vidi da na terenu postoji još aktivnih igrača i da Srbi mogu iz svojih redova da izaberu pregovarača o sopstvenoj sudbini.

I konačno, ako se u izbornom procesu obezbedi da jedan broj parlamentaraca zaista bude sa te pretpostavljene zajedničke liste, to onda otvara mogućnost da se sedne za veliki pregovarački sto i odlučuje o sopstvenoj sudbini.

Takav scenario je za budućnost opstanka makar nekog segmenta države Srbije na KiM mnogo važniji od deset skupštinskih rasprava na kojima će se po ko zna koji put tražiti da Vučić položi račune, a što on ne planira i sigurno neće uraditi nikad.

Za mene je Srbija jednako svaki preostali Srbin na Kosovu, a svako srpsko imanje koje nije pusto je suverena teritorija našeg naroda i kao takve ih treba braniti.

Zato nemam dilemu da je čin najvećeg patriotizma pomoći da se napravi jedna moderna politička zajednica koja će biti sposobna da se u složenim uslovima bori i na kraju izbori za ostvarenje nacionalnog i državnog interesa.

Autor je inženjer i predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.