Razbuktavanje domaćih strasti

Gordana Logar Ovde kao da zvaničnicima nije dosta što u borbi za Kosovo imaju Rusiju na svojoj strani. Hoće više od toga, pre svega – za domaću upotrebu. U tom cilju – možda zbog snažnog osećanja za pravdu kakvo je imanentno izabranim narodima s posebnim blagoslovenim osobinama, a možda i zbog nedostatka međunarodnog iskustva – zvanični Beograd se oglašava na prilično neuobičajen način neodgovorno razbuktavajući strasti, što može da dovede do nemilih posledica ma šta o tome mislili u Moskvi ili Vašingtonu.
Ministar Lavrov je, na primer, nedavno izjavio da se manipuliše upozorenjima da u slučaju bilo kakvog ishoda neodgovarajućeg za Beograd ili Prištinu, na Kosovu može da dođe do nasilja. Upravo to isto govore u zvaničnom Vašingtonu još od trenutka kada je Ahtisari Savetu bezbednosti priložio svoje rešenje za status Kosova. U Vašingtonu se uz to, u Stejt dipartmentu ili bilo gde drugde, dodaje kako su tamo, ipak, snage NATO alijanse kako bi zaštitile nedužne. Nešto slično su valjda nedavno rekli i generalu Ponošu u Pentagonu.
Ipak, ma šta mislili jedni ili drugi, teške reči, poruke, pokliči i postupci iz srpske vladajuće koalicije, jer je o tome ovde reč, ne izgledaju uvek primereni veštini dobrih političara svesnih raznoraznih posledica sopstvenog delovanja. Primera za to ima mnogo, potvrđuju se iz dana u dan, pa i ako u tom nizu nije možda najbolji, nedavna izjava predsednika Skupštine Olivera Dulića jeste slikovita. Novinari koji, ako hoće, imaju pravo da pitaju štošta političare, hteli su da znaju njegovo mišljenje o otkriću banjalučkog Fokusa (nije to izgleda u vezi s elektronskim Fokusom u Beogradu koji je u subotu prenosio ruski radio i vest da je aerodrom Šeremjetovo zainteresovan za 75 odsto vlasništva Surčina, odnosno Nikole Tesle). Prema saznanju ovog medija iz RS Marti Ahtisari je primio mito od Albanaca i za 40 miliona evra obezbedio je Kosovu nezavisnost. Predsednik Dulić je sasvim ozbiljno odgovorio da je potrebno utvrditi da li je to istina. Baš kao da je reč o nekoj korupciji iz susedstva kao što bi, recimo, mogla da bude ne baš poštena privatizacija nekog domaćeg preduzeća. U svetu na takve stvari političari odgovaraju ili da nemaju komentara, da sve čuju prvi put i da ne znaju o čemu je reč, ali ne zbog obmane javnosti već zbog odjeka na međunarodnoj sceni među onima koji nisu „na našoj strani“.
Bolji primer za ponašanje Beograda, koji kod kuće razbuktava strasti retorikom makar bila neuobičajena za spoljni svet, valjda je noviji, ali svakako „tajni plan“ za Kosovo predat, prema rečima ministra Samardžića predsedniku Putinu. Liči to kako eto Srbija „brifuje“ Rusiju šta bi trebalo da kaže u Savetu bezbednosti, ili već bilo gde i kako da se ponaša u korist Srbije i srpskog rešenja za Kosovo. Ipak, ministar to nikako ne može da otkrije domaćoj javnosti ako Rusi ne odobre ili ne kažu prvi. Drugi primer je tekst koji je, trebalo bi verovati, ponuđen premijeru od savetnika, gde Koštunica poziva da predložena rezolucija u Savetu bezbednosti bude – povučena. Postupak ne baš uobičajen, jer dovoljno je da premijer jedne zemlje izrazi svoje neslaganje, da ponudi dobru, ako je mogućno i noviju argumentaciju, a članice-predlagači narečene rezolucije, uvažavajući težinu novih činjenica, mogu da odluče da tekst stvarno povuku. I sada pošto se to nije desilo, pošto rezolucija nije povučena već se čeka susret Putin – Buš, ostaje pitanje: da li je premijer loše savetovan, ili je to baš dobro za domaće uši? Ovde ne bi trebalo ponovo ni pominjati navodno duhovite i efektne komentare koalicionih partnera na vlasti (Danas je o tome već pisao) o američkom „poklonu Albancima“, ali samo Teksasa ili Kalifornije, a ne Kosova. Ili – zanemarujući da je sada i Crna Gora inostranstvo – pitanje da li je osumnjičeni zločinac general Đorđević glasao na referendumu za otcepljenje od Srbije. Možda se još neko seća da je pre godinu dana predstavnik za štampu istog premijera Koštunice podsećao Ahtisarija o prednostima srpskog fudbala nad finskim.
U svemu tome možda nije beznačajno i uverenje nekih da se time „pomaže Rusima“ u odbrani celovitosti srpske države, ma koliko ne bilo izvesno da li se time zapravo odmaže – Srbiji? Moskva i bez toga ili s tim sledi svoju politiku koju je, između ostalih, ovih dana najbolje sažeo britanski Ekonomist. Nedeljnik je citirajući predsednika Putina s ekonomskog Foruma u Petrovgradu skrenuo pažnju na kontekst da će Rusija ubrzo biti peta ekonomska sila u svetu, da svoju političku moć već pokazuje na primeru Kosova, s upozorenjem da Gruziji preti opasnost od odvajanja Južne Osetije i Abhazije.