„Polemika“ S. Basare i V. Kecmanovića u Danasu i Politici pokazala nam je zaista neverovatno velike mogućnosti dugog (da li baš i beskonačnog?) razgovora ni o čemu. Teško da bi se u toj disciplini našla dvojica veštijih.
No, ako se podsetimo da im je taj razgovor – iz kojeg će i oni da pamte samo međusobne pohvale (kao poslovični vojvoda i serdar): Ja tebi Šekspire, ti meni Balzače, a kakvi smo pisci samo mi znamo – počeo izjašnjavanjem o jednoj zaista lepoj i korisnoj ideji da se smanji porez izdavačima dnevnih glasila koja se štampaju ćirilicom, kako bi se i tako zaštitilo pismo srpskog naroda u državi Srbiji.
Podržavajući takva razmišljanja, smatram da – ipak – ni u tom poslu ne bi valjalo praviti bilo kakve razlike između većinskog naroda i nacionalnih manjina, tj. i pisma nacionalnih manjina zaslužuju da u ovoj državi imaju ista prava i iste mogućnosti kao pismo srpskog naroda, ali tu nailazimo na problem koji nam, ne samo u ovom poslu, pravi veliku smetnju: to je, naravno, nakaradno shvatanje da se u Srbiji novine štampaju ćirilicom i latinicom; Politika i Novosti ćirilicom, a Danas, Blic i još nekoliko latinicom. Nema u Srbiji novina štampanih latinicom. To što se u Srbiji, Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj pogrešno naziva latinicom, to je gajica. Latinica je pismo latinskog jezika i od gajice (hrvatskog pisma srpskog jezika, 1830*) razlikuje se po tome što nema Ć, Š, Ž i Đ, kao što gajica nema latinska slova X, Y, W i Q.
Sad kad smo to razjasnili, da se vratim na svoj predlog: porez treba smanjiti ne samo za novine koje izlaze ćirilicom (kako bi se pomogla slabašna nastojanja za očuvanje srpskog pisma), nego i za novine, listove i časopise nacionalnih manjina: Rusina, Mađara, Bugara, Slovaka, Rusa, Makedonaca… pa tako i Hrvata, tj. novina koje se štampaju gajicom. Svima valja jednako pomoći da neguju i čuvaju svoje pismo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
