Poštovani Aleksandre,
Drago mi je da tvom „oduševljenju nije bilo kraja“ kada si saznao da sam na listi Preokreta na sledećim izborima. To je za mene bila komplikovana i teška odluka ali tvoj „ponos mojim visokim mestom na listi“ pokazuje da je odluka bila ispravna. Ironija i sarkazam su nam zajedničke osobine, koje se izgleda posebno razviju u civilnom sektoru.
Do danas od tebe nisam primio nijedno pismo a sad eto, stiže mi prvo i to otvoreno. Dakle, manje namenjeno meni a više javnosti kojoj, naravno potpuno legitimno, tumačiš moju odluku. Razumem tvoj jed ali problem je što ga hraniš ocenama koje si doneo na osnovu pogrešnih informacija.
Pre svega ja na skupu u Domu omladine nisam bio „izabran“ već predstavljen kao kandidat na izborima. Tog jutra sam se umio kao Miljenko Dereta, u tom svojstvu doneo odluku da se kandidujem i kao Miljenko Dereta ću i sedeti u Skupštini. Da, slobodni izbor i pravo svakoga da odlučuje o sopstvenom životu treba da bude „primer kako demokratija šljaka na delu“.
Izgleda da nisi hteo da čuješ da sam u Domu omladine jasno rekao da ne predstavljam nijednu partiju, ni civilni sektor ni Građanske inicijative već samo sebe i da ću u Skupštini, po meni najvažnijoj instituciji svakog demokratskog društva, braniti vrednosti za koje sam se borio i do sada. Doduše ne kao ti u „tihom mraku anonimnosti civilnog sektora“ već i ovog puta javno i glasno, punim imenom i prezimenom.
Bez obzira na ironiju kojom je tvoje pismo prožeto znam da znaš da nije tačno, a bilo bi tragično, da sektor zavisi samo od jednog čoveka, od „oca“. Ma koliko se ti podsmevao ja nameravam da u Skupštini, kao i do sada, govorim o značaju civilnog sektora, o tome da je on „korektivni faktor društva, kontrola vlasti, nezavisan od uticaja centara moći i stranaka“. Govoriću i o ljudskim pravima i odnosu prema prošlosti. Možda će me bolje čuti nego do sada. Možda to bar malo popravi odnos prema pravima i slobodama građana i građanki.
Ja iskreno verujem da su jake institucije osnov održive demokratije i da je obaveza civilnog društva da maksimalno pomogne u njihovom nastajanju. Komotno je ali i jalovo pasivno stajati sa strane i na institucije gledati sa gađenjem i prezirom. To znači ne verovati u demokratiju. Ja takođe verujem da je protok ljudi, što znači i različitih iskustava, između državnih institucija i civilnog sektora koristan za obe strane i za celo društvo.
Najdublje verujem u slobodu svake građanke i svakog građanina da odlučuje o svom životu. Činjenica da te moje dosledno korišćenje slobode iritiralo i izazvalo da svoj jed podeliš sa javnošću mi govori da sam doneo dobru odluku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
