Rđa na zlatnom dobu

Nije lako motivisati ni ubediti sebe da izgovorena ili napisana reč može napraviti neku razliku, ali opšti je utisak da političke kolumne u Srbiji sve više liče na obdukcione nalaze u kojima tradicionalno ostaje prazna rubrika za vreme smrti.

Narod koji je dobrovoljno prihvatio nametanje totalitarne logike vrlo brzo se navikao na vlast koja se srodila sa gangsterskim kriminalom i od institucija napravila rashodovane kulise. Svi mi koji vapimo za suštinskim promenama nemoćni smo svedoci opšte političke apatije. Samo sedam decenija bilo je potrebno da jedan narod od pokliča „bolje grob nego rob“ svoj životni moto promeni u „do ut des“. Usluga za uslugu je osnovni zakon berze gde birač-broker nudi političku podršku u zamenu za lični benefit.

Da ne bude zabune, ovo nije istorijski presedan. Još je daleke 1848. godine genijalni Tokvil upozoravao da pojedinačni interesi menjaju opšte ideje i da „sve više ljudi glasa rukovodeći se ličnim interesima, a ne političkim mišljenjem“. Plehanov piše da lažljivost, licemernost, bezočnost i podlost nastaju u društvu zasnovanom na potčinjavanju čoveka čoveku. Naša nedovršena malograđanska i velikoseljačka zajednica civilizacijsku potrebu za redom i poretkom zadovoljila je instaliranjem plebiscitarne autokratije.

U takvom ambijentu nepokorna manjina koja slavi slobodu postaje smetnja, jer remeti harmoniju teško uspostavljenog zatvorskog mira. Ona je rđa na Vučićevom zlatnom dobu, eho savesti u kolektivnom jednoglasju, zov na uzbunu u gluvoj sobi.

Zato pitanje pregovora između dve gotovo nepomirljive strane u dubokom sukobu prestaje da bude retoričko i traži konkretne odgovore i njihovu operacionalizaciju.

Iskustvo nas uči da se za pregovore odlučuje ona strana koja je odustala od potpune pobede ili se spasava od potpunog poraza. Niko nema dilemu da je poziv na direktne pregovore sa predstavnicima vlasti istrulela grančica mira na krvavoj sablji (pendreku). Kako pregovarati sa onima koji nisu savladali pravila civilizovanog razgovora i nisu naučili da povišeni ton ne zamenjuje argumente? S druge strane, pat pozicija u kojoj se nalazimo samo produbljuje bezizlaz i uzrokuje nenadoknadive gubitke.

Aura legitimiteta bledi i jednoj i drugoj strani i svi su svesni rizika da pregovori mogu da postanu besadržajni formalizam poput onih ZATVORENIH pregovora u organizaciji Fonda za OTVORENO društvo.

Opozicija ne deluje kao da shvata ozbiljnost faze u koju ulazi srpsko društvo. Urnebesnim povećavanjem broja šokantnih informacija i sve bizarnijih afera na dnevnom nivou kontrolisani tok događaja sada dostiže turbulentne razmere i postaje nezaustavljiv i opasan. To je hazard koji ovaj sistem samo prividne stabilnosti ne sme sebi da dozvoli.

Pregovori već na početku ulaze u kontradiktornost in adjecto. Pregovaramo o onome o čemu se u normalnim zemljama ne pregovara – o slobodnim izborima. Ne zna se šta je gore – nepostojanje slobode ili nepostojanje izbora.

Osnovni preduslov slobode je odsustvo prinude! Da podsetim – silu silom suzbiti, svaki zakon dozvoljava. Silnik će silu jedino silom predati. A kakvu silu opozicija ima u svojim rukama? Nikakvu. Silu argumenata nasilnici ne priznaju, silu razuma takođe.

Kvintesencija izbora je u ravnopravnoj političkoj ponudi. Već devet godina građanima je oduzeta mogućnost da biraju, a izbori se svode na mehaničko glasanje za režimsku listu. Da bi se ostvarilo pravo na izbor neophodno je da birači budu adekvatno, potpuno i pravovremeno informisani o ponuđenim opcijama. Zato je uloga medija krucijalna u stvaranju demokratskog i fer predizbornog ambijenta.

Da bismo izborili ova dva preduslova – eliminaciju prisile i slobodne medije, neophodan je sinhronizovani pritisak spolja i iznutra. Prihvatanje Evropskog parlamenta da bude posrednik u pregovorima između vlasti i opozicije korak je u dobrom pravcu.

Za Demokratsku stranku institucije Evropske unije su jedini instrument koji vlast može primorati na spuštanje tenzija. Mi ne želimo direktni razgovor sa predstavnicima vlasti jer je Rubikon međusobne netolerancije odavno pređen. Oni koji žele dogovor sa Vučićem samo su još jedna varijanta servilne opozicije koju Vučić projektuje pred svake izbore. Demokratska stranka neće pristati da statira u Vučićevoj teatokratiji u kojoj vlast igra dramu jednočinku sa tragičnim krajem za sve nas.

Po prvi put imamo ofanzivni nastup jer čvrsto i nedvosmisleno stojimo na pozicijama svojih političkih i idejnih načela koja želimo da ostvarimo u praksi. Već trideset godina Demokratska stranka predstavlja stub okupljanja svih proevropski orijentisanih organizacija i sebe profiliše kao partiju koja Srbiju vidi kao ravnopravnu članicu EU. Ali, nas ne impresioniraju statistički grafikoni, birokratski izveštaji i protokolarne kurtoazije. Mi želimo da živimo evropske vrednosti. Slobodni izbori su stub moderne Evrope!

Duboko smo uvereni da na prvim izborima koji su istovetni sa izborima u bilo kojoj članici EU, Vučić postaje naša ružna prošlost, a Srbija se vraća tamo gde je pre devet godina zaustavljena. Ako tih izbora ne bude, onda će svima biti jasno da je Srbija na evropskom putu iz lera prebacila u rikverc, a kada se na Balkanu točak istorije zavrti unazad, ceo svet pati od vrtoglavice.

Od Evrope očekujemo da se odluči. Ili evropska Srbija ili Vučić. To dvoje je nespojivo. Nismo samo mi pred izborima. I vi ste!

Autor je lekar, član Glavnog odbora Demokratske stranke