Realna opasnost od epidemije morbila

Sa propadanjem Torlaka, smanjivao se i stepen poverenja građana u vakcine i vakcinaciju. Vakcinacija je kod nas, kao i u svetu uređena zakonom. Razlika je u tome što se u uređenim zemljama zakoni poštuju i striktnije sprovode, pa tako, antivakcinalni pokret, koji je prisutan svuda, ovde ima značajnije negativne posledice po odaziv građana na vakcinaciju.

Po našem zakonu, do navršenih druge godine deca bi trebalo da prime sedam vrsta vakcina uključujući i MMR vakcinu – protiv morbila, rubeole i zaušaka, a obuhvat dece bi trebalo da bude 95 odsto da bi se stvorio i održao kolektivni imunitet.

Vakcinacija protiv morbila (malih boginja) je u Srbiji počela 1971. godine primenom monovalentne vakcine. Vakcina koja u sebi sadrži kombinaciju protiv malih boginja i zauški počela je da se daje 1981. godine, dok se sadašnja MMR vakcina primenjuje od 1994. godine.

MMR vakcina se daje u dve doze – prvu dozu deca primaju u drugoj godini života, odnosno u 13. ili 14. mesecu, a drugu pred polazak u školu.

Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ je podatke o sprovedenoj imunizaciji na teritoriji Republike Srbije poslednji put objavio za 2019. godinu!?

Po podacima koji su objavljeni u Statističkom godišnjaku Zavoda za statistiku Srbije, u poslednje dve godine obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom je pao na ispod 80 odsto, što predstavlja ogroman rizik od izbijanja epidemije malih boginja, na šta stalno upozoravaju pedijatri.

Poslednja epidemija morbila u Srbiji bila je 2017. i 2018. godine, sa oko 5.000 obolelih i 15 umrlih osoba uključujući jedno novorođenče. Najviše obolelih je bilo među decom do pet godina. U godini koja je prethodila ovoj epidemiji, procenat vakcinisane dece MMR vakcinom bio je 81 odsto. Pune bolnice i smrt dece je nakratko podigla svest roditelja, pa je 2018. godine broj vakcinisanih porastao na 93,4 odsto. Prethodne dve epidemije morbila bile su 1997. i 2007. godine.

Broj vakcinisanih MMR vakcinom u Srbiji je bio veoma dobar do 2013. godine i kretao se od 90 do 97 odsto, da bi 2014. godine drastično opao na 86 odsto. U poslednje dve godine obuhvat vakcinacijom je ponovo pao ispod 80 odsto. U 2020. godini je bio 78, a 2021. godine 74,8 odsto. Epidemija malih boginja se do sada nije pojavila verovatno zahvaljujući pandemiji virusa korona, jer su se građani donekle pridržavali protivepidemijskih mera protiv kovida.

Posebno je zabrinjavajući mali odziv za vakcinaciju u oblasti Sandžaka. Po podacima iz Doma zdravlja u Novom Pazaru u tim krajevima je tek oko 11 odsto dece uzrasta do dve godine primilo MMR vakcinu. Jedan od razloga za ovakvu situaciju je ukorenjeno verovanje roditelja ali i nekih pedijatara „da njihova deca moraju prvo da prohodaju i progovore, a tek onda da prime MMR vakcinu, koja bi mogla da im izazove autizam“.

Velike epidemiološke studije su nedvosmisleno pokazale da nema nikakvih dokaza o postojanju bilo kakve povezanosti između primene MMR vakcine i pojave autizma. Jedina neželjena dejstva ove vakcine su reakcija na mestu primene, bol, otok, crvenilo i povišena temperatura u trajanju od nekoliko dana.

MMR vakcina, ako se prime dve doze, efikasna je u preko 90 odsto slučajeva.

Svaki pregled i kontrola pedijatra treba da se iskoristi za edukaciju građana o važnosti vakcinacije. Često se prave greške zbog nesigurnosti ili roditelja ili samih zdravstvenih radnika pa se traže opravdanja za odlaganje vakcinacije, a to nosi rizik da dete oboli. Zato je potrebna i jasna i izričita preporuka i naredba iz vrha zdravstvenog sistema da je vakcinacija prioritet i da su neke vakcine obavezne po zakonu. Projektovani cilj bi trebalo da bude da vakcinacijom obuhvatimo 95 odsto dece.

Male boginje su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija. Prenose se direktnim kontaktom sa obolelom osobom putem respiratornih kapljica koje ona izbacuje kašljem i kijanjem.

Klinička slika malih boginja

Posle inkubacije – period od momenta ulaska virusa u organizam do manifestacije oboljenja, odnosno pojave tegoba, jeste od sedam do 18 dana. Najpre se javlja povišena temperatura, sekrecija iz nosa, kašalj i konjunktivitis (tzv. „plačna faca“) – vodnjikave, crvene oči i otečeni kapci. Ovi simptomi traju 2-4 dana, nakon čega dolazi do skoka temperature i preko 40°C i pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu, koja se zatim širi na telo i ekstremitete.

Obolela osoba je zarazna četiri dana pre i četiri dana nakon izbijanja ospe. Komlikacije su češće kod dece mlađe od pet godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su: dijareja, zapaljenje pluća, zapaljenje srednjeg uha, zapaljenje mozga i gubitak vida. Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe. Oko 60 odsto slučajeva smtnog ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije koji se, srećom, retko javlja.

Vakcinacija MMR vakcinom je jedina efikasna preventivna mera koja dovodi do dobrog i doživotnog imuniteta. Procenat dece u Srbiji koja nisu primila neku od obaveznih vakcina je zabrinjavajuće visok. Svake godine između 10.000 i 12.000 dece ne primi redovne vakcine. Samim tim broj onih koji su osetljivi na zarazne bolesti se povećava do rizičnog nivoa. Zato se ne postavlja pitanje da li će, već kada će se pojaviti epidemija morbila.

Zbog niskog broja vakcinisane dece ostalim obaveznim vakcinama, takođe postoji opasnost od pojave drugih zaraznih bolesti za koje se smatra da su iskorenjene (npr. poliomijelitis – dečja paraliza), ili povećanje broja obolelih od tuberkuloze i ostalih zaraznih bolesti koje su zadnjih godina bile u padu zahvaljujući vakcinaciji.

Neki roditelji nevakcinisane dece kupuju falsifikovane potvrde u kojima piše da je dete uredno vakcinisano. Po zakonu, sanitarni inspektori, nakon dve opomene prijavljuju sudu roditelje koji ne dovode decu na zakonom obaveznu vakcinaciju. Za roditelje koji ne vakcinišu decu predviđena je novčana kazna od 30.000 do 150.000 dinara koju neki roditelji plate, dok neki čak i od sudija dobijaju oslobađajuću presudu.

Zahvaljujući ljudima na položajima od poverenja: pedijatrima i drugim zdravstvenim radnicima, profesorima i prosvetnim radnicima, sudijama itd. kojima zakon, struka i moral nalažu da poštuju i afirmišu obaveznu vakcinaciju, a oni to ne čine, možemo biti sigurni da nas očekuju nove zaraze i epidemije bolesti koje bi do sada sigurno bile iskorenjene, ili se javljale samo sporadično.

Autorka je lekarka, specijalistkinja za plućne bolesti

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.