Realnost i predrasude u srpsko-britanskim odnosima

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da je pametno da sledimo London,jeste.

2. Zašto u tekstu niste pomenuli Cedomilja Mijatovića ??

3. Ne laže samo onaj koji govori neistinu već i onaj koji preskače istinu. Ne vidim čemu ovo podsmevanje nad žrtvama nebrojenih britanskih bombardovanja civilnih ciljeva u Srbiji čak i u vreme kada nije bilo ratnih dejstava (Ravnanje Leskovca u oktobtobru 1944)

4. „Nema sumnje da su Srbija i Britanija često bile u koliziji interesa“
   Управо у томе и лежи проблем. Јуче Велика Британија а данас САД сматрају да имају интерес на сваком сантиметру Земљине кугле и да је тај интерес важнији од сваког интереса народа који ту живи. Укључунући њихово право на живот.

   1. A sta vi predlazete da ignorisemo Britance??

5. Ništa tako plastično ne govori o nadmoćnosti tradicije „učenja na greškama“ nad našom tradicijom „ne učenja na greškama“ nego poređenje u dužem periodu. Srba i Engleza je u srednjem veku bilo brojno isto….a gde je ko danas? Sada je njih osim u V.B (Australiji, SAD; Kanadi…) oko 150 miliona, a nas jedva oko 10 miliona. Oni su oko 400 godina direktno ili indirektno „vladali svetskom politikom“, stvorili su, savremeno građanskio društvo, empirijsku nauku, uspešan školski sistem, demokratski parlamentarizam, uspešnu privredu gde je nastala industrijska revolucija, koja je iz temelja promenila život na planeti, u periodu od 1700. do 1800. broj stanovnika se zato povećao za 50%, a od 1800. do 1900. za 260%! Za to vreme, naši daleki preci jedva preživljavaju u selima osmanske imperije.
   Od engleza smo mogli naučiti da je moguće istovremeno: poštovati tradiciju, ali je u hodu vremeneske evolucije i novih pojmova – reformisati. Kakava nezdrava klima postoji u našoj političko-kulturnoj eliti najbolje pokazuje primer apsolutnog nipodaštavanja „misije Hanter“. U prvom sv rata: u epidemiji pegavog tifusa (12.1914 – 05.1915) u Srbiji je umrlo 150.000. Falilo znanje iz epidemiologije, lekara, opreme…Spasla nas engleska misija na čelu sa dr Viljem Hanterom… Hanter je 1920 napisao o tome knjigu „Epidemija pegavog tifusa i povratne groznice u Srbiji 1915“ ali ona do danas nije prevedena u Srbiji… on je u nas i u 21 veku apsolutno nepoznata figura (a pogledajte kome se sve podižu spomenici), A nije poznat (a knjiga nije prevedena) jer mitomani i teoretičari zavere ne mogu da spinuju ove činjenice kada na stub srama stavljaju V.B.

   1. Slazem se !

6. Pmetnom nikad dosta, ipak dovoljne su 2 knjige Rođeni u krvi i Sentimentalna povest B. Carstva

7. “ Britanija je velika sila i Srbija je za nju samo jedan element u složenom mozaiku međunarodnih relacija, sa naše strane njen značaj je veći, ali kako god bilo, uzajamnost je postojala i do danas postoji.“
   Na stranu što su ovo u toj meri opšta mesta da teško mogu da se podvedu pod „lični stav“, pada u oči iskaz da sa britanskom zainteresovanošću za nas raste i naš geopolitički kapacitet. Ovo je, u najmanju ruku, nelogično, a u svakom slučaju non sequitur. Zašto bi sa povećanjem mog interesa za Vas, Vaš značaj bio veći. Možda je upravo obratno.
   Moram da primetim da je reč o tekstu koji baš liči na neku birokratsku narudžbu. Pogotovo u trenutku kada Britanije napušta EU, ali ne pod svojim uslovima. Možda joj je, u skladu sa tradicionalnom britanskom politikom ravnoteže snaga, potrebno da i preko Balkana „radi na slabljenju EU“ i jačanju Nemačke.
   . Podrazumeva se da je poželjno da onosi sa Velikom Britanijom budu dobri, ali to je takođe opšte mesto kojim obiluje ovaj tekst. U svakom slučaju tekst gospodina Mandića je male saznajne vrednosti i ne odlikuje se preteranom pismenošću.

   1. Smatram da je znacaj ovog teksta upravo njegovo objavljivanje.
      Ne bih se slozio sa tezom “ o rastu interesa” naprotiv.
      Promocija unapredjenja britansko srpskih biletaralnih odnosa je vrlo znacajna u momentu kada Britanija napusta EU.