Rebus u dvanaest tačaka

S druge strane, iako ne predstavlja pretežnog nosioca izvršne vlasti koja najvećma pripada Vladi, institucija državnog poglavara – po količini i vrsti predviđenih normativnih ovlašćenja – nije nipošto slaba, nije zanemarljiva ustavnopravna figura.

Jer on: 1) predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu; 2) ima relativno suspenzivno zakonodavno veto: može, doduše samo u jednom cugu, odložiti proglašenje već izglasanog zakona i vratiti ga Skupštini na novo glasanje; 3) predlaže Skupštini mandatara, tj. kandidata za predsednika Vlade; 4) može na obrazloženi predlog Vlade – a u dve situacije i mora! – da raspusti Skupštinu; 5) istovremeno sa raspuštanjem Skupštine, raspisuje izbore za narodne poslanike; 6) imenuje pet sudija Ustavnog suda sa skupštinske liste, a sam predlaže Skupštini deset drugih kandidata za sudije Ustavnog suda od kojih Skupština bira pet; 7) postavlja i opoziva ambasadore Srbije; 8) prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika; 9) daje pomilovanja i odlikovanja; 10) komanduje vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava njene oficire na predlog Vlade; 11) ima značajne ustavne ingerencije u pogledu proglašenja vanrednog, kao i ratnog stanja.

Faktički potencijal i moć predsednika Republike – pa tako i kandidata za tu poziciju – proističe iz celovite prirode njegove ličnosti, iz visine njegovog ugleda, iz biografije konkretnog lica koja tu državničku fotelju zauzima (ili se u nju priprema da sedne), po volji naroda u određenom periodu. Ali neretko u ovadašnjim prilikama, realna snaga šefa države potiče iz odgovarajuće partijske zaleđine, premda je njegova javna funkcija ustavno nespojiva za bilo kojom drugom. Dakako, na ishod ovdašnjih predsedničkih izbora utiču (i) brojni drugi racionalni i iracionalni momenti, kao što su: inertnost, konformizam, malodušnost birača, njihova poslovično loša informisanost, partijska disciplina članstva, strah, ali i stepen medijske (ne)slobode, favorizovanje jednog na račun drugih kandidata u izbornoj utakmici, kao i razne moguće protivpravnosti pre i u toku izbornog procesa.

Imajući sve prethodno u vidu, kao elementi skice za portret jednog maltene idealnog predsednika države – njegova poželjna svojstva, osobine, kao i važnije pripadajuće političke pretpostavke – mogli bi se navesti naročito: 1. Da je moralan, častan i pošten, prilježan, razuman, istinoljubiv i pravdoljubiv čovek sa stavom i državničkim, miroljubivim a odlučnim držanjem; 2. Da je već znatno politički iskusan, prekaljen iako relativno mlad – u najboljim godinama za aktivno učešće u političkom životu, kao i za vršenje državnih funkcija; 3. Da je visoko obrazovani intelektualac istančanih manira, usmeren ka visokim evropskim vrednostima, s besprekornim znanjem stranih jezika; 4. Da je dobrano obavešten o svetskim i domaćim društvenim tokovima i da ih razme; 5. Da je rečit i leporek, kad treba diplomatski odmeren, a opet, kad treba, odlučan i glasan; 6. Da se u njegovom ličnom i političkom delovanju fino uklapaju i povezuju građanska/liberalna i nacionalna/patriotska komponenta; 7. Da ima vanserijske međunarodne veze i kontakte, posebno sa ključnim ljudima velikih sila, ali i u regionu; 8. Da nije partijski uopšte, ili bar da nije isključivi partijski eksponent – iako ne bez podrške pojedinih političkih stranaka – pa bi tako mogao da bude, kao što i dolikuje, istinski reprezentant svih građana Srbije; 9. Da ga krasi imidž modernog i okretnog, veštog i prodornog političara, komunikativnog i prepoznatljivog daleko izvan granica Srbije; 10. Da kao predsednik Srbije poseduje talenat i širinu da savesno sarađuje i sa zakonodavnom i sa izvršnom granom vlasti – Vladom i javnom upravom, a da ujedno poštuje punu nezavisnost nosilaca sudske i ustavno-sudske delatnosti. Da respektuje važnu ulogu javnog tužilaštva i pravobranilaštva, nezavisnih kontrolnih institucija, kao i nevladinog sektora u pravnom i političkom sistemu. Da neguje primerene odnose uzajamnog poštovanja sa crkvenim vlastima i verskim zajednicama, ali i našom dijasporom. Da ga odlikuju odmerene interakcije sa svim relevantnim političkim opcijama, ne potčinjavajući se pri tome nijednoj, a da svojim legitimitetom, autoritetom i striktnim ustavnim delovanjem ograničava svaku od njih, u opštem i nacionalnom interesu. Ukratko, prikazani profil političara s čvrstim uporištem na zemlji ali očiju uprtih ka nebu – državno-poglavarski dejstvujući – bio bi prikladan da bude postojan i pouzdan faktor svekolikog društvenog uravnoteženja;11. Da je pripremio opsežan, ozbiljan, promišljen, sadržajan i izgledan kandidatski program – narodu u bitnim tačkama blizak i prihvatljiv; 12. Da taj svoj predsednički plan i kredo hoće i može dosledno da zastupa i sprovodi – harizmom, pameću i vrednoćom. Uz spremne i sposobne, optimalno organizovane saradnike, u jednoj intenzivnoj, pozitivnoj, atraktivnoj i maštovito osmišljenoj kampanji sa zavidnom logistikom.

Rečju, ako poverenje građana na izborima bude poklonjeno onome koji se može iole prepoznati u ponuđenoj nepotpunoj, površnoj slici – makar u preovlađujućem broju predočenih tačaka – za očekivati je da bi takva ličnost bila kadra i kuražna da narečenu suptilnu predsedničku misiju, oličenu (i) u izražavanju državnog jedinstva Srbije (član 111. Ustava) – bespogovorno uzorno vrši i ostvari.

Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu