Reč inspektora jača od političke volje

Osim izvesnosti da će aerodrom biti otvoren, taj događaj prati još jedna – neobičnost.

Naime, retko se događa da se godinu dana unapred zna da neće biti svečane žurke povodom „stavljanja u funkciju“ infrastrukturnog objekta najavljivanog kao nemačka „karta za budućnost“.

Pokrajinski i lokalni političari u Nemačkoj već sad beže od presecanja vrpce na aerodromu ko đavo od krsta.

Mnogo je razloga što političari peru ruke od nove vazdušne luke u glavnom gradu Nemačke.

Otvaranje aerodroma moglo bi istovremeno biti i otvaranje krivičnih postupaka protiv mnogih političara – premijera i ministara pokrajinskih vlada Berlina i Brandenburga (vlasnici po 37 odsto aerodroma „Berlin Brandenburg“) a odgovornost verovatno neće mimoići ni neke visoke zvaničnike Vlade Nemačke (vlasnik 26 odsto aerodroma) – koji će morati da odgovaraju na bezbroj neprijatnih pitanja.

Najpre, i nezamislivo za nemačke prilike, zašto se aerodrom gradi 14 godina – devet godina duže nego što je bilo planirano?

Zatim, zašto će koštati 5,5 milijardi evra više od planiranih 1,7 milijardi? Zašto svakog meseca troškovi rastu 13 miliona evra a aerodrom ne radi?

Pre nego što je 2006. godine postavljen kamen temeljac planovi, koji su počeli da se prave 15 godina ranije, predviđali su da novi aerodrom zameni dva postojeća – „Tegel“ i „Šenefeld“. Novi aerodrom trebalo je da bude simbol moći ujedinjene Nemačke i vraćanja prestonice države u Berlin.

Umesto svega toga „Berlin Brandenburg“ postao je primer ozbiljnih brljotina u projektovanju i sumnji na korupciju u vreme gradnje što je ugrozilo predstavu o nemačkoj efikasnosti, pedantnosti, tačnosti i filigranskoj preciznosti u planiranju i izgradnji.

Deset godina od početka izgradnje (april 2019. godine) specijalizovana organizacija za tehnički nadzor, tehničku bezbednost, zaštitu ljudi i okoline TGV Rheinland Group utvrdila je 11.519 nedostataka u protivpožarnom alarmnom sistemu, sistemu odvoda dima, elektroakustičnom sistemu upozorenja za slučaj opasnosti, sigurnosnom napajanje i osvetljenju u slučaju nužde.

Zbog toga je do sada moralo da bude naknadno instalirano 6.000 metara električnih kablova, 16.000 detektora požara, 50.000 glava prskalica i 3.400 protivpožarnih sklopki i zamenjen neutvrđen (stotinu milionski) broj plastičnih tiplova koji su „držali“ kablove a koji bi se u slučaja požara istopili.

Sve je počelo u aprilu 2012. godine kad je gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt posle obilaska aerodromskog tornja ušao u lift koji se ubrzo zaglavio. Uplašenog gradonačelnika i njegovu pratnju morali su ručno da spuste na zemlju.

Tada iz senke skandala, korupcije, nemoći, javašluka i nesposobnih političara na scenu stupa glavni junak priče o projektu „Berlin Brandenburg“ – inspektor (ili inspektorat kao institucija) za protivpožarnu zaštitu pokrajine Brandenburg.

Ta institucija otkrila je neverovatni propust – nedostatak protivpožarne zaštite na novom aerodromu i odbila da izda dozvolu za njegovo otvaranje koje je bilo planirano za 3. jun 2012. godine. Bilo je, na primer, predloga (iz političkih kancelarija) kako bi se aerodrom što pre otvorio da se zaposli 700 privremenih „vatrenih čuvara“ koji bi mogli da priskoče u pomoć i budu zamena za tehničke nedostatke, ali protivpožarni inspektor se nije obazirao na takve gluposti.

Nije to bila jedina brljotina. Ubrzo je otkriveno i jedno arhitektonsko čudo – cevi za odvođenje dima od eventualnog požara bile su postavljene ispod poda aerodromske hale i automatski rad sistema za odvod dima nije bio moguć.

Mnogi od nedostataka su od odloženog otvaranja aerodroma do danas otklonjeni, ali ih ima još i sve njih pažljivo proveravaju eksperti TGV Rheinland Group. Tek kad oni, ali i inspektor za protivpožarnu zaštitu pokrajine Brandenburg, daju odobrenje, novi međunarodni aerodrom u glavnom gradu Nemačke moći će da se koristi.

Deo stručne javnosti i većina nemačkih medija i dalje su skeptični prema izjavi Engelbert Lutke Daldrupa, predsednika kompanije „Berlin erports Brandenburg“, da će aerodrom biti otvoren 31. oktobra 2020. godine.

Mnogi s nestrpljenjem čekaju otvaranje aerodroma kako bi istovremeno moglo da bude otvorena i istraga o neverovatnoj blamaži nemačke pedantnosti i nepotrebno potrošenih 5,5 milijardi evra.

Jedini u čiji se profesionalni integritet ne sumnja jeste – inspektor za protivpožarnu zaštitu.

Zašto je poučna ova priča?

Kraljevački aerodrom „Morava“ predsednik Srbije Aleksandar Vučić svečano je otvorio za civilni vazdušni saobraćaj 28. juna 2019. godine.

Činjenica je da aerodromi „Berlin Brandenburg“ i „Morava“ nisu za poređenje, kao ni gradovi Berlin i Kraljevo.

Ovde je za poređenje više uzeta takozvana „politička volja“ koja je u državama kao što je Srbija daleko iznad institucija sistema i mnogo jača od njih. Jesu političari u Nemačkoj zabrljali oko mnogo detalja kad je u pitanju izgradnja novog aerodroma u Berlinu, ali ih je sve dovela u red samo jedna institucija – inspektor za protivpožarnu zaštitu.

I niko od političara nije smeo da pisne, bez obzira na iritantno trajanja izgradnje i toliku sumu potrošenog novca poreskih obveznika. Reč inspektora, iza koje je stajao zakon, bila je jača od političke volje. Zato kancelarka Angela Merkel, sa sve svojim (ogromnim) političkim autoritetom, nikad nije „urgirala“ da se novi berlinski aerodrom otvori pre nego što budu otklonjeni svi nedostaci.

A kraljevački aerodrom „Morava“ u trenutku kad je otvoren nije imao sertifikat, nije imao trajnu dozvolu, nije imao radnike (tek se obučavali), nije imao dovoljno ispravnu i bezbednu pistu, nije imao navigacioni sistem za sletanje i poletanje aviona u lošim meteorološkim uslovima, nije imao PAPI svetla, nije imao radno vreme, nije imao međunarodni kod… I nigde nije bilo nijednog neumoljivog inspektora da „oduva“ predsednika.

Autor je novinar