Foto: Freepik
U romanu „Tihi Don“ Šolohov opisuje kako su crvenoarmejci posekli sabljama grupu zarobljenih golorukih kozaka. Ako je to moglo proći onovremenu strogu cenzuru, onda je stvar bila istinita i opštepoznata.
Na leto 1921, velika grupa od hiljadu-dve već interniranih u poljske logore ukrajinskih vojnika pobegla je preko ukrajinske sovjetske granice, naoružala se u okršajima sa manjim jedinicama crvenoarmejaca i, polako uvećavajući broj, krenula u ipak samoubilački pohod na Kijev.
Nadomak Kijeva dočekala ih je desetostruko brojnija Crvena armija. U neravnopravnoj borbi se izvukla samo šačica ukrajinskih vojnika. Većina je izginula, a 360-orica su zarobljena.
Nakon što su bili prinuđeni da iskopaju veliku jamu i postrojeni pred mitraljeze, boljševički komesar im je ponudio da pristupe Crvenoj armiji i bore se protiv „bandita“ (ukrajinskih vojnika, belogardejaca i dr.).
Ovu ponudu su svi odbili i zapevali pesmu „Još nije umrla Ukrajina, ni slava, ni sloboda…“ koja je i danas ukrajinska himna. Pokošeni su mitraljeskim rafalima i odmah zatrpani, neki još živi.
Ovo nije bio prvi već upravo poslednji slučaj masovnog streljanja ukrajinskih zarobljenika u građanskom ratu.
U jednom nastavku višedelnog filma „Varljivo leto“ ruski režiser i glumac Nikita Mihalkov pokazuje kako su boljševici na početku II sv. rata streljali političke zarobljenike u konclagerima (koje je stvorio još Lenjin 1918. godine!).
To nije bio jedini takav slučaj; Rusi su tada masovno streljali svoje političke zatvorenike.
Kada je 1953. godine umro Staljin, mnogi konclageri su likvidirani tako što su svi njihovi zarobljenici bili streljani – kako u budućnosti ne bi bili nezgodni svedoci. Barem više stotina hiljada ljudi tako je pobijeno.
Kada su čečenski teroristi 2002. godine u Moskvi zauzeli teatar „Dubrovka“ sa 916 gledalaca, učesnika predstave i drugih ruskih građana, ruska vojska je pustila unutra gas kojom prilikom je ubijeno svih 40 čečenskih terorista i 174 Rusa.
Nalog za takav postupak – likvidaciju vlastitih zarobljenika u rukama Čečena – mogao je stići samo od Putina.
Likvidacija zarobljenika je ne ruska nego boljševička specijalnost.
Ukrajinski vojnici koji su se predali Putinovoj boljševičkoj Z (nazi) vojsci kao da su to zaboravili.
Takvu zaboravnost već su životima platili ne samo ovi u donjeckom raketiranom zatvoru: ukrajinski mediji već su pisali o mučenju i streljanjima ukrajinskih zatvorenika.
Dokle god je boljševika, biće i toga.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
