Referendumu o promeni Ustava nije potreban zakon

Predlog za promenu može podneti najmanje jedna trećina ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.

O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština, a za usvajanje predloga potrebna je dvotrećinska većina ukupnog broja narodnih poslanika.

Kada Narodna skupština usvoji predlog, njen Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo poverava kompetentnoj radnoj grupi izradu akta ustavne promene.

Ako Narodna skupština većinom ukupnog broja narodnih poslanika usvoji predlog tog akta, donosi odluku o raspisivanju referenduma radi njegovog potvrđivanja, ukoliko se promena odnosi na preambulu, ustavna načela, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašenje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju i postupak za promenu Ustava.

Ustavnopravni referendum Narodna skupština može, ali i ne mora, raspisati i van ovih slučajeva.

Kada referendum bude raspisan, građani se o aktu promene Ustava izjašnjavaju u roku od 60 dana od dana njegovog usvajanja, a promena Ustava je usvojena ako je u referendumskom izjašnjavanju glasala većina izašlih birača.

Akt o promeni Ustava potvrđen na referendumu stupa na snagu kada ga Narodna skupština proglasi.

Ako ona ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na referendumsko potvrđivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skupštini, u kom slučaju promena Ustava stupa na snagu kada ga Narodna skupština proglasi.

Pošto je za referendum o promeni Ustava dovoljno ono što predviđa najviši opšti pravni akt zemlje, noveliranje ustavnih odredaba o pravosuđu ne iziskuje prethodno donošenje novog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Tom zakonu preostaje da uredi ono što nije uredio Ustav: ostale republičke referendume (na celoj teritoriji ili njenom delu), pokrajinske referendume (na celoj teritoriji ili njenom delu), lokalne referendume (na celoj jedinici lokalne samouprave ili njenom delu), obavezne i savetodavne referendume, prethodne i naknadne referendume.

Zakon to može učiniti direktnim normama, a za pokrajinske i lokalne samouprave normama koje upućuju na statut autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave.

Republika je, međutim, novim Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi uspešnost ovih referenduma uslovila podrškom „većine izašlih birača“, što je važećim Ustavom predviđeno samo za ustavotvorni referendum.

Po ranijem Ustavu, za uspešnost referenduma bila je potrebna podrška „većine od polovine ukupnog broja birača“.

Svođenje mere uspešnosti na većinu od broja izašlih birača, donekle se može pravdati dvotrećinskom većinom glasova narodnih poslanika potrebnom za usvajanje predloga za promenu važećeg Ustava i Akta o promeni Ustava (u delu o podeli vlasti i pravosuđu), jer se time ipak respektuje suverenitet građana zajemčen članom 2 stav 1 Ustava, budući da se on iskazuje i preko njihovih slobodno izabranih predstavnika.

Kako kod ostalih referenduma toga nema, indeks njihove uspešnosti mora biti veći, a naročito kad se odnosi na: uslove života; ljudsko dostojanstvo; slobodu i imovinu; zagađivanje zemlje, vode, vazduha i hrane; ekološku zaštitu prirodnih resursa; zaštitu zdravlja; penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje; ljudska i manjinska prava i slobode.

U suprotnom, do „uspešnosti referenduma“ može doći i kad ga, recimo, od samo pet izašlih birača podrže tri.

Uspešnost referenduma ne može se meriti malim brojevima jer su oni uvek znak zloupotrebe ovog oblika izjašnjavanja građana.

Promena Ustava sprovedena u Narodnoj skupštini, čijim poslanicima je mandat drastično skraćen zbog izbornog bojkota opozicije, škodi legitimitetu najvišeg predstavničkog tela zemlje.

Pošto Ustavu ne priliči da postupak njegove promene bude sproveden u parlamentu bez opozicije, prikladnije bi bilo da je njegova promena započela nakon parlamentarnih izbora 03. aprila 2022. godine, koji neće biti bojkotovani.

Ustav bi trebalo menjati u punom kapacitetu legaliteta i legitimiteta.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji