Reforma obrazovanja ne može da počiva na promeni male mature

Pošto rezultati na maloj maturi u značajnoj meri utiču na šanse svakog učenika da upiše željeni program srednjeg obrazovanja, neophodno je da javnost dobije potpuniju informaciju.

Možda je ministru lakše da samo saopšti javnosti šta će da uradi. Možda čak smatra da će na taj način pokazati veliku efikasnost. Ipak, takva praksa nije dobra za građane i društvo, a duboko verujem da ne može biti dobra ni za samog ministra kome je valjda važno kakav će trag ostaviti iza sebe. Ministri dolaze i odlaze, a posledice njihovih odluka trpe svi, zbog čega građani imaju pravo da budu uključeni, a ministar obavezu da ih uključi.

U najmanju ruku, ministar treba da objasni razloge zašto je neophodna promena kombinovanog testa i zašto smatra da je najbolje rešenje da on bude zamenjen PISA zadacima. Kada bismo imali te informacije, bolje bismo razumeli šta ministar želi da postigne navedenom promenom i zašto je to bolje za učenike, roditelje i obrazovanje. U toj situaciji možda bi ministar dobio široku podršku ili bi čuo neke predloge koji bi mu pomogli da donese najbolju odluku. U nedostatku dodatnih objašnjenja umesto da imamo razumnu javnu debatu imaćemo, nažalost, „buku i bes“ zbog kojih ćemo ponovo samo uvećavati probleme u obrazovanju umesto da ih rešavamo.

Dok čekamo objašnjenja, treba da se podsetimo razloga zašto je kombinovani test uveden kao deo mala mature. Podsećanje na ove razloge ne znači da kombinovani test ne treba da se menja. Možda dati razlozi nisu više validni ili imamo podatke na osnovu kojih smo shvatili da uvođenje kombinovanog testa nije ostvarilo očekivane efekte. U svakom slučaju, odgovorna obrazovna politika uzima u obzir razloge zašto je neka mera uvedena i šta su bili njeni efekti.

Moje razumevanje je da je kombinovani test uveden iz dva razloga. Kada su u pitanju učenici, uključivanje dodatnih predmeta je trebalo da omogući onima koji su uspešniji u tim predmetima (geografija, istorija, biologija, fizika i hemija) nego u matematici ili jeziku, da dobiju šansu da na maloj maturi pokažu svoje znanje. Na taj način oni dobijaju priliku da im se vrednuje ono u čemu su dobri prilikom upisa u srednje škole. Drugi razlog, koji se odnosi na obrazovni sistem, jeste povezan sa činjenicom da je na taj način napravljena jača povezanost male mature i programa osnovnog obrazovanja u kojem ovi predmete imaju važnu ulogu.

Ovde ću se osvrnuti samo na prvi razlog zato što je on od interesa za učenike i društvo. Bilo bi dobro da ministar upozna javnost sa analizom koje pokazuju u kojoj meri je kombinovani test zaista omogućio pravedniji upis u srednje škole. Ako bi se pokazalo da je efekat kombinovanog testa mali, onda bi to bio dobar razlog da se on izostavi iz male mature.

Ako bi se, pak, pokazalo da je kombinovani test ostvario ovaj cilj, onda bi tu činjenicu trebalo uzeti u obzir prilikom donošenja odluke. Na osnovu velikog broja istraživanja verujem da je povezanost između rezultata učenika na tri testa relativno visoka, ali od visine te korelacije zavisi da li kombinovani test doprinosi pravednijem upisu u srednje škole. Ako bi ta povezanost bila veoma visoka (na primer preko 0,90), onda bi to značilo da rezultati učenika na ovom testu praktično preslikavaju njihove rezultate na matematici i jeziku i da ne doprinosi pravednijem upisu.

U tom slučaju kombinovani test nepotrebno opterećuje učenike, a društvo nepotrebno plaća dodatne troškove. Dok nas ministar ne obavesti o rezultatima relevantnih analiza, svaki roditelj čije dete je polagalo malu maturu može da proveri grubi test. Ako je njegovo ili njeno dete bolje uradilo kombinovani test u odnosu na druga dva, onda je ono imalo benefit od kombinovanog testa kao dela male mature.

Kada je reč o nameri ministra da kombinovani test zameni PISA zadacima, bilo bi dobro da znamo šta ministar želi da postigne na taj način. Razumem da je ministar nezadovoljan što PISA rezultati pokazuju da naše obrazovanje ne omogućava učenicima da se odmaknu od učenja činjenica i reproduktivnog znanja. Pretpostavljam da ministar, takođe, misli da bi uključivanje PISA zadataka dovelo do promene načina na koji nastavnici rade sa učenicima i načina na koji učenici uče i da to bila „prečica“ do boljih PISA rezultata. U tom pogledu ministar nije sasvim u krivu. Naime, pošto je mala matura veoma važna za učenike, uključivanje PISA zadataka u završni ispit bi verovatno doprinelo promeni načina na koji nastavnici rade i načina na koji učenici uče u našim školama.

Ipak, ministar treba da ima u vidu dva ogromna problema koja bi na taj način stvorio i zbog kojih se u „normalnim“ zemljama tako nešto ne radi. Prvi se odnosi na jednostavnu činjenicu da uključivanje PISA zadataka u malu maturu treba da bude posledica reforme obrazovanja, a ne njen početak. PISA zadaci u maloj maturi imaju smisla ako je pre toga izvršena reforma obrazovanja pošto matura treba da ispita u kojoj meri su učenici uspešno ostvarili ciljeve programa obrazovanja. Potpuno je besmisleno da učenici u školi uče na stari način, a da ih matura ispituje da li su ostvarili ciljeve nekog drugog načina rada. Drugi problem je činjenica da bi uvođenje PISA zadataka bez prethodne reforme dovelo do toga da bolje stojeći roditelji angažuju privatne nastavnike da podučavaju njihovu decu za malu maturu, a da deca onih građana koji to ne mogu da priušte budu „kažnjena“ pošto ministar nije uspeo da reformiše obrazovanje.

Sve u svemu, možda postoje dobri razlozi da se ukine kombinovani test na maloj maturi i dužnost ministra je da nas obavesti o njima, ali svakako ne postoje prihvatljivi razlozi da se u ovom trenutku PISA zadaci uključe u malu maturu. Kao što se kuća ne gradi od krova, tako i reforma obrazovanja ne može da počiva na promeni male mature.

Autor je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu