Reke žedne slobode

Preko noći, epitet zeleni usvajaju svi oni koji su zbrojali dva i dva i koristeći emocije građana trude se da isplivaju na površinu i zauzmu mesto u prvom redu.

Na medijskom nebu neki novinari nekritički uzimaju zdravo za gotovo svaku izgovorenu reč nedvosmisleno podržavajući pojedince, poistovećujući reči i dela, drugi se s pravom pitaju o biografijama starih i novih lica na političkoj sceni.

Bez obzira na rezultate izbora građani treba da znaju da se devastirajući projekti po prirodu neće zaustaviti (Oni koji svoju istoriju ne poznaju, rizikuju da im se ponovi.).

Citiraćemo inženjera Dušana Mitića, čoveka koji je tokom 40 godina branio reke Stare planine sa svojim sugrađanima (Da li postoji razlog zbog kojeg šira javnost o tome malo zna?): „Uvek će postojati oni koji će želeti da iskoriste prirodu radi lične koristi.

U budućnosti će ti napadi biti još žešći.

Moramo da se obučavamo kako da odolevamo tim napadima i da se nadamo da će nas biti više“ – iz filma „Reke žedne slobode“.

Kako bismo se razabrali u takvom galimatijasu, mudro bi bilo podsetiti se činjenica o jednoj od najtežih i najdugotrajnijih ekoloških borbi u našoj istoriji – borbi za staroplaninske reke, koja se vodila 50 godina, a vodiće se i dalje, iako je građanima isporučena priča da je borba završena, da su cevi izvađene i da je gradnja zabranjena, što je vrlo daleko od istine. (Gde su sad novinari koji su preneli ovu priču da nas obaveste informacijama i slikom o pomenutim uspesima?)

U svedočenjima veterana ove borbe, Dušana Mitića i Nebojše Ilića Ćame, kao i iz bogate dokumentacije, saznajemo ko su bili ti pojedinci koji su sebi dali dozvolu da odlučuju o životima stanovnika desetina sela i o uništavanju biodiverziteta koji je svetski poznat.

Odgovor je neočekivan.

U Opštini Pirot, gde se ova borba vodila, tokom 50 godina menjale su se političke konstelacije, došlo je i do petooktobarskih demokratskih promena, ali napadi na reke nisu prestali.

Naprotiv, najteža situacija, kako to opisuje Dušan Mitić, upravo je nastala za vreme DOS-a, kada su opštinske strukture bile povezane sa bankom koja je davala kredit za kapitalni projekat privođenja Toplodolske reke u Zavojsko jezero.

Dakle, nije bilo određene partije ili ličnosti koja je vodila ovaj bezobziran napad.

U pitanju su bili mnogi koji su pomešali javni interes sa svojim ličnim i bili su spremni da unište živote hiljada ljudi, jedinstveni ekosistem i geomorfološko nasleđe.

U takvoj situaciji zaista bi bilo mudro otvoriti četvoro očiju, jer ne postoji garancija da će se bilo koji od devastirajućih projekata u našoj zemlji zaustaviti pukom promenom vlasti.

Onima koji su uključeni u probleme zaštite prirode, potpuno je jasno da su ekološka pitanja često samo izgovor za postizanje drugih, interesnih namera i da se rešavanje pitanja zelene tranzicije može rešavati samo na regionalnom nivou. (Prof. dr Petar Đukić „Održivost u regionalnim okvirima; Održiva suradnja“, Konferencija zaštitara prirode balkanskog regiona „Zeleni talas“, 23. i 24. 9. 2021. godine)

U atmosferi potpunog nepoverenja i neprihvatanja pukih obećanja, odlučili smo da pokrenemo široki građanski front koji se neće baviti ličnostima, već temama.

U septembru prošle godine održali smo konferenciju zaštitara prirode balkanskog regiona „Zeleni talas“ i sa brojnim organizacijama, naučnicima i humanistima usvojili smo Deklaraciju o saradnji zaštitara prirode balkanskog regiona, kao i, toliko neophodni, Etički kodeks (63 organizacije iz sedam zemalja).

Svedočili smo neetičkim postupcima malih, ali i moćnih, velikih organizacija koje se bave zaštitom prirode, kojima su ugrozili uzbunjivače na terenu i umanjili šanse za zaštitu njihove bezbednosti i uspeh inicijativa.

Suočeni smo sa nedoslednošću i neispunjavanjem preuzetih obaveza naše države, ali i distanciranim odnosom međunarodnih institucija koje nam neprekidno poručuju da su naši problemi u domenu nacionalnih zakona, bez obzira što je Srbija potpisnik brojnih deklaracija i konvencija, i učestvuje u njihovom postojanju sa stotinama hiljada evra na godišnjem nivou.

Vidimo da se u Srbiji ubrzano, da li zbog izbora ili drugih razloga, sve agresivnije, ogoljenom silom otima od građana Srbije ono malo prirodnih resursa koje nije dato u bescenje stranim i domaćim „investitorima“.

I dok u javnosti odjekuju reči Rio Tinto, Ling Long, istražne bušotine, litijum… bezobzirno se truju voda, vazduh i tlo, kao da sutra ne postoji.

Poslednji takav primer je nečuveno kršenje kako domaćih, tako i međunarodnih zakona i konvencija, sa početkom izgradnje novog mosta u Novom Sadu, koji se gradi na zemljištu koje je vekovima čuvalo Novi Sad od poplava (sic!) bez izrađene dokumentacije, bez tendera i bez usvojenog Prostornog plana grada Novog Sada.

Agonija s kojom su se suočili uzbunjivači u ovom slučaju toliko je ličila na muku staroplaninskih veterana i borbu Davida i Golijata da smo osetili moralnu obavezu da se uključimo i podržimo lokalnu inicijativu Dunavac Šodroš i posebno organizaciju „Dunav i svet“, koja se temom Dunava bavi 30 godina, apelom domaćim i međunarodnim institucijama.

APEL POVODOM KRŠENJA NACIONALNIH I MEĐUNARODNIH ZAKONA, KONVENCIJA I DEKLARACIJA U SLUČAJU GRADNJE NOVOG MOSTA U NOVOM SADU, REPUBLIKA SRBIJA

Zeleni talas, kao platforma za saradnju zaštitara prirode balkanskog regiona, koja okuplja organizacije i pojedince, obraća se apelom za podršku za zaustavljanje destruktivnih projekata koji se odvijaju na celom Balkanu, a u ovom trenutku za hitnu pomoć koja se tiče gradnje na vodnom zemljištu Novog Sada (Dunavac, Šodroš i Kamenička ada), na Dunavu, gradskom plućnom krilu koje štiti od poplava stotinama godina i koje je dom za oko 200 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta.

Tražimo moratorijum na sve predradnje i radnje povodom izgradnje mosta u produžetku Bulevara Evropa do 16. septembra 2022. godine, kada će se Bernska konvencija izjašnjavati o navodima žalbe, koju je predala organizacija Svet i Dunav.

Zaključkom Vlade Republike Srbije izgradnja četvrtog mosta u Novom Sadu proglašena je projektom od nacionalnog značaja.

Pri tome je prekršeno pet zakona i Ustav RS, zbog čega je pred Ustavnim sudom pokrenuta Inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti, a pre toga i ustavna žalba.

Postoji osnovana sumnja da se Zaključak odnosio na drugi most (kod Petrovaradina), koji je svim urbanističkim planovima detektovan kao prioritetan za izmeštanje saobraćaja – most obilaznica.

Posao se bez tendera, direktno i netransparentno ugovara sa kineskim bankama i kompanijom China Road and Bridge Corporation (CRBC).

Ova kompanija je već godinama na crnoj listi Svetske banke zbog bogate istorije netransparentnog poslovanja i devastiranja životne sredine. CRBC je gradio auto-put u Crnoj Gori i tom prilikom uništio korito reke Tare, za šta je kažnjen sa 200.000 evra.

Strahovanje da će se novosadsko priobalje devastirati je opravdano.

Za ovaj most nisu rađene strateške procene uticaja na životnu sredinu, niti su građani Novog Sada imali mogućnost da se izjasne o ovom projektu, na šta imaju pravo prema Arhuskoj konvenciji, kojim im se na pet metara od stanova uvodi teretni i putnički saobraćaj.

Deo mosta je i predimenzionisani vijadukt, koji bi doveo do nesnosnog povećanja nivoa buke i zagađenja.

Četrdeset kilometara uzvodno od Mosta slobode, Bačka i Srem nisu spojeni nijednim mostom, dok se u Novom Sadu planira novi most na već tri postojeća.

Stanovnici Telepa su izrazili na zborovima građana svoje NESLAGANJE sa izgradnjom pristupnih saobraćajnica u vidu kilometarskog vijadukta i uvođenja auto-puta.

Struka se izjasnila o opasnosti ugrožavanja nasipa koji štiti Novi Sad od poplava. Prevođenje kamiona i druge teške mehanizacije lako može dovesti do njegovog urušavanja.

Zbog svih ovih činjenica, koje pokazuju da se potpuno urušio svaki zakonski okvir u Republici Srbiji i da se uvodi haotično bezakonje koje već destabilizuje balkanski region, pa time i Evropsku uniju, tražimo podršku da zaustavimo nelegalnu uzurpaciju zaštićenih područja.

Dokumentacija koja se tiče nezakonitosti gradnje novog mosta u Novom Sadu može se pregledati na veb-sajtu platforme Zeleni talas na www.greenwave21.org.

Autorka je koordinatorka platforme „Zeleni talas“, osniva Muzeja odbrane reka Stare planine