REM nije u stanju da spreči talas nasilja na TV

Ogrebotine i masnice će proći, ali ožiljci na duši neće. Deca samo ponavljaju obrazac ponašanja koji im se servira na TV ekranima sa rijaliti programima prepunim nasilja i govora mržnje. U decembru se završava redovno (oktobarsko) zasedanje Narodne skupštine. Naredno je u martu kada već počinje izborna kampanja.

Postojeći zakonski predlog pisali su pravni eksperti ispred UZUZ-a (Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti) podržala je psihološkinja Aleksandra Đurić, koja je doktorirala na temi rijaliti, kao i veliki broj ličnosti iz oblasti kulture. Na sastanku sa Ministarstvom kulture rečeno je da ovi zakonski predlozi jesu nešto što nam je neophodno.

U protekle dve nedelje 150 aktivista iz 20 lokalnih zajednica je kontaktiralo većinu narodnih poslanika.

Deo je jasno rekao da staje iza ovog zakonskog predloga, dok je deo rekao da lično podržava, ali da ne može da se izjasni zvanično ili su odbijali da odgovore.

Kada studenti aktivisti pričaju sa nekim poslanicima kojih ih ubeđuju da treba sačekati izbore pa se baviti ovim zakonom, postave im jednostavno pitanje.

Da li vi zaista verujete da je rijaliti program i da li želite da vaše dete to gleda? Tada dobiju iskren odgovor da intimno podržavaju ovaj zakon, ali da ne mogu izaći sa zvaničnom podrškom.

Na kraju je i predsednik odbora za kulturu Mirko Kuljić u zvaničnoj izjavi TV NOVA S izjavio da on lično podržava ovaj zakon. Šta onda čekamo?

REM nije u stanju da sprovodi trenutni zakon, zato što ne sankcioniše kažnjiva ponašanja poput nasilja, govora mržnje i pornografije. Podneli smo pet prijava i dva zahteva za informacije od javnog značaja. Dakle od sedam zahteva dobili smo odgovor samo na jedan.

Prijava koju smo podneli zbog promovisanja nasilja kada je jedan od učesnika rijalitija upao pištoljem i fizički zlostavljao jednu učesnicu, ovo regulatorno telo je odbacilo. Nakon podnošenja prijave zbog najbrutalnijeg vređanja profesora Sinanija, pokrenut je postupak da bi televizija HAPPY bila kažnjena opomenom! Čovek zahvaljujući kome se srpsko kolo, slava i pevanje uz gusle nalaze na UNESCO svetskoj kulturnoj baštini, vređan je jer mu prezime nije dovoljno srpsko.

Iako i postojeći zakon zabranjuje govor mržnje, nasilje nad ženama, pornografiju, REM nije u stanju da prepozna ove pojave u tome kada imate javno emitovan oralni seks, kada muškarac od preko 100 kila brutalno šamara ženu ili kada Sinanija nazivate „Haradinajevim čovekom“, crtajući mu metu. Preterujem? Pitajte Olivera Ivanovića i on je tako titulisan.

REM nečinjenjem dozvoljava da ovo postane kao osnovni društveni obrazac ponašanja. Upravo zato tražimo ograničavanje rijaliti programa na tri sata u periodu od šest ujutru do 11 uveče.

Na dan 4. decembra, TV PINK emituje osam sati i 45 minuta rijaliti programa, što je preko trećina programa, dok HAPPY TV 11 sati i 30 minuta, dakle skoro pa polovina programa.

Postojeći propisi obavezuju TV sa statusom opšteg pružaoca medijske usluge da emituju i kulturni, naučni, dečji i dokumentarni program, čega nema uopšte na privatnim televizijama.

Time se krši zakon i zbog toga je potrebno oduzeti dozvole. Udeo kulturnog i naučnog programa na ovim televizijama je nula. Naš predlog zakona propisuje minimalnih pola sata kulturnog programa za decu i isto toliko za maloletnike. To je minimum minimuma.

Čega se to bojimo i koga? Kakvo zvonce čekamo? I koji to sistem strahujemo da promenimo. Sistem nasilja i histerije, sukoba i praznine koji vrišti iz TV ekrana i preliva se preko tabloida u sve ostale pore društva; dovodi do povlačenja normalnosti, do samoizolacije kulture.

Momenat kad mi brat Dušan iz Australije kaže da mu smeta neka neverovatna količina tenzije i nasilja koja se ciljano plasira u Srbiji. Vratio bi se samo kad bi bilo nade.

Makar da smo kao Slovenija, ne misli da su oni nešto ispred nas, možemo da budemo kao oni, ali opet nismo, kada bi postojala ta nada razmislio bi da se vrati.

Trenutak kada Voja Brajović kaže: „Podržavam ovu inicijativu, ali ne želim da vam smetam, mene vide kao problem. Izbegavam da govorim javno da ne bih onima koje podržavam pravio problem…“ Ej, čoveče, Voja Brajović, Tihi iz Otpisanih… Gledao sam ga i u pozorištu u Posetiocu sa Draganom Nikolićem.

Bila je to magija, prava pozorišta magija… I dan-danas mi se čini da sam prisustvovao Frojdovom razgovoru sa Bogom, a ne njihovoj glumi. Kakvo je društvo u kome takav čovek pomisli da je deo problema, a ne rešenja kada je kultura u pitanju… Sistem u kome njegove mlađe kolege veliki umetnici Nikola Kojo i Nikola Đuričko napuštaju ovu zemlju. Kakav je to sistem u kome obožavan i slavljen glumac sa ispunjenom karijerom napušta područje sa punom svešću da u inostranstvu neće moći da doživi ni delić profesionalne i umetničke ispunjenosti van maternjeg govornog područja?

Koji je to sistem koji tera glumce miljenike Talije i Melpomene da se odreknu njihove zaštite i inspiracije?

Lomi li sada taj sistem Dragana Bjelogrlića, legendarnog Bobu iz Boljeg života, kada zavapi: „Malo ste se zajebali, ovo je i moja zemlja?“ Koje su to godine kada crna rupa praznine proguta nadu? Sudeći po broju odlaska mladih (51.000) dobna trpljivost je sve manje otporna na sistem besmisla i zato ovde nema boljeg života.

REM nije u stanju da spreči bezuman talas nasilja i obezbedi elementarno poštovanje zakona. Upravo zato Skupština treba da razreši ili sve članove REM-a i(li) da usvoji inicijativu koju je podnelo 42.852 građana do kraja ove godine. Kada narodni poslanici budu odlučivali o ovom predlogu, neka znaju da to nisu potpisi njenih grđana, već vapaji onih koji ne žele da odu!

Autor je predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti