Rent a studenti

No, taj dan mi je ipak jedna druga vest privukla pažnju. Ne, nije to vest da nam je predsednik plakao u Nišu, to je bilo očekivano. Pokazao je da je jedan od nas, običan smrtnik koji ima emocije.

Ono što mi je privuklo pažnju je vest da je grupa studenata „spontano“ došla ispred RTS-a da odaju počast žrtvama rata. Na prvi pogled, akcija vredna poštovanja. Međutim, to nije sve. Ničim izazvani, počeli su da se bune što RTS „dopušta“ ljudima koji su ušli u njihovu zgradu, da se pojave u programu. Otkud sad to odjednom? Verovatno su se vodili onim, što da trošim noge dva puta, daj kad smo već došli da kažemo sve što nam je na duši. Novinarima se prvi obratio student informatike koji je rekao da su se oni okupili kako bi promovisali mlade i kako bi trebalo da i mladi dobiju prostor na RTS. Sasvim dobri zahtevi, međutim postavlja se pitanje kako im to ranije nije palo na pamet.

Kao da im je neko nagovestio da bi trebalo to sada da urade. Možda je još zanimljivije to što se prvi govornik preziva isto kao glavna i odgovorna urednica informatora Srpske napredne stranke. Verovatno je to slučajnost, mada sam u nju odavno prestao da verujem. Sledeći govornik je takođe bio zanimljiv i inovativan. Ni reči o bombardovanju zbog čega su inicijalno i došli, ali je odmah rekao da nije došao sa testerom, kao i da lomi RTS. Sebe je predstavio kao mladu, kulturnu i ambicioznu osobu. Usta moja hvalite me. Njegovo izlaganje je više ličio na tužakanje kod učiteljice kada neko pobegne sa časa ili prepisuje na kontrolnom.

Šta smo još mogli da čujemo od ove grupe „spontano“ okupljenih studenata. Želeli su prostor na RTS da bi predočili problem odliva mozgova. Koja je njihova ideja za smanjenje odlazaka mladih ljudi iz zemlje nije mi poznata, pošto je nisu saopštili. Zanimljivo je da se nisu osvrnuli ni na novoosnovanu Komisiju koja treba da se bavi sprečavanjem odliva mozgova. Tu Komisiju je osnovalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ni reč nisu rekli o tome kako ministar, bivši šofer – a sada poznati „finansista“ može da pomogne oko toga da mladi ostanu. Još uvek ne znamo ko će biti deo te, siguran sam, eminentne Komisije koja će dati sve od sebe da naprave ambijent da mladi ostanu u zemlji. Dakle, ni reči o predlozima za rešenje i razlozima za nezadovoljstvo, ali i te kako rečitiji kada su demonstranti u pitanju.

Dva dana kasnije, po istoj mantri, eto nama i studentskih „predstavnika“ Univerziteta u Novom Sadu ispred Radio televizije Vojvodine. I oni se, gle čuda, odjednom setili da im se ne sviđa što se protesti u Novom Sadu nazivaju studentskim jer tobože oni u tome ne učestvuju.

Ko su ti studenti koji izlaze na ulicu i kako smeju sebe da nazivaju tako? Mi smo jedini relevantni studentski predstavnici i bez nas ne može niko sebe da naziva studentom. Ako nisi zvanični student nemoj sebe tako da nazivaš, jer mi imamo tapiju na to. Biće kako oni kažu i šlus. U tome vide politizaciju i zloupotrebu studenata, a oni su tu da brinu o njima. Na pitanje kada je to RTV naveo da su protesti studentski nisu imali odgovor. Zna da bude gusto kad nema nameštenih pitanja.

Za kraj moram da se osvrnem na saopštenje Saveza studenata Pravnog fakulteta u Kragujevcu. U njihovom saopštenju se navodi pored ostalog: „Ne smemo da dozvolimo da se u 21. veku u našoj državi dogodi građanska neposlušnost“. Kome je to palo na pamet da u ovom veku dovodi u pitanje legitimitet predsednika i njegov način rukovođenja državom? Zanimljivo da se do sada nisu oglašavali po bitnim pitanjima, između ostalih i aferu „Indeks“ koja je potresala njihov Univerzitet. Vrhunac licemerja je to što se nisu nijednom dotakli predsednikovog kršenja Ustava i izlaska iz njegovih okvira. Kao studenti prava, mislim da bi trebalo da se prvo time pozabave.

Studenti su budućnost ove države. Nadajmo se da će nas većina ostati, jer moramo se zajedno boriti za bolje sutra. U nadi da nas politička uverenja neće deliti već da ćemo konstruktivnom debatom doći do zajedničkog rešenja za sve veće probleme mladih. Pluralizam mišljenja je sjajna stvar, probajte da priznate i drugima pravo da misle, nije teško.

Autor je student Fakulteta političkih nauka