Repertoar u Teatru zla: „Vesić u zatvor, Vesić iz zatvora“, uspešna repriza „Ne dam Batu Gašića“

Ne znam kako, ali gotovo sam siguran da je ovaj repertoar zla svojom učestalošću i neskrivenošću, da ne kažem banalnošću, ipak jedinstven.

Dakle, na repertoaru Teatra zla imamo osim do besomučnosti repriziranih predstava njegovog kreatora i neke nove, a tiho najavljivane predstave iz žanra koji se može nazvati „Pa šta“ – politika neodgovornosti. Pa hajde da kao nevoljni akteri, da ne kažem učesnici ovog Teatra zla, analiziramo repertoar koji se već 12 godina utvrđuje i nadograđuje na temeljima darovitosti u upražnjavanju svih formi zla njegovog glavnog režisera.

Premijera predstave „Vesić u zatvor, Vesić iz zatvora“ vrlo je uspešna repriza nekih već viđenih poput svojevremeno „Ne dam Batu Gašića“ u podnaslovu „Helikopter“ ili predstave u više epizoda „Užasne slike sa naplatne rampe Doljevac“. Vidi se izvestan napredak ovog kreatora zla i u zlu i u porukama koje ova poslednja predstava šalje na nekoliko strana, dok se glavni junak (a to nije Vesić, znate i sami) svakodnevno prenemaže i glumi normalnost, folirajući da se ništa ne dešava.

Tri su poruke na tri adrese poslate: prva, adresirana na EU-sponzore, da u Srbiji postoji pravni sistem koji bez obzira na sve hapsi ministre iako se on, je li, ne slaže sa tim. Druga, svojim partijskim saučesnicima: „Ja ne napuštam svoje drugove a Vesić je moj drug“, upućena osim saučesnicima i „nezavisnom pravosuđu“. I treća koja je upućena i Vesiću i koja ukratko glasi: „Vesiću, pazi šta radiš, može sloboda, ali može i zatvor“.

Mora se priznati da se „ZLO“ izveštilo i da su predstave iako se „poetika“ ne menja, sve jasnije i užasnije. Sledećih nekoliko predstava iz žanra koji se može krstiti „Pobeđujem vas i pobeđivaću dok mi se hoće“ u njegovo ime odigrala je Ana Brnabić koja glumi predsednicu skupštine Srbije do te mere amaterski da joj niko više ne veruje.

Ima tu još glumaca za koje ne znam da li bi igde osim u Srbiji svojim znanjem i umećem zaradili i za vodu. Mislim na „narodne poslanike“ SNS partije koji valjda misle da je njihov poslodavac i glavni reditelj „Teatra zla“ istovremeno i predsednik Srbije i narod.

Ima tu više glumaca diletanata, poput premjera koji glumi ujedno i predsednika partije, pri čemu stvarni predsednik glumi člana partije. Epizode „Pobeđujem vas…“ gledali smo osim u parlamentu i na televizijama sa nacionalističkom frekfencijom, pa smo saznali da gospodina „ZLO“ nećemo sprečiti da sruši Savski most poznat kao stari i da izgradi novi. Dakle, obznanio je napokon režiser „Pozorišta zla“ da je u ratu sa Srbijom, makar za sada i on i mnogi misle da je u ratu sa delom Srbije.

Potvrdio je svoje naum predstavama nasilja koje su gostovale na ulicama i trgovima, gde je neki miran ali odlučan svet zahtevao da se utvrdi odgovornost za ubistvo 15 ljudi na ŽS Novi Sad, da se stane na put korupciji i da napokon policija i sudstvo prestanu biti oružje u rukama političara i da se počnu baviti svojim poslom.

Novo u ovim predstavama je da glumci koje je režiser poslao da se izdiru, guraju, udaraju i gaze miran svet na protestnim blokadama, više nisu anonimni huligani. Šta je „ZLO“ tom režijskom novotarijom, u stvari, htelo?

Pa da u sopstvenom strahu novu/staru glumačku postavu obaveže pred svima i javno, zar ne? Stiže i podrška, naravno tamo „gde smo već pobedili“, odnosno sa Kosova, uz asistenciju jednog drugog reditelja zla. Epizode već viđene ali opasne po ljude koji žive u blizini pozornice. No, ima jedan deo, rekao bih ključni, bez koje „Teatar zla“ ne funkcioniše. To smo, dragi moj čitaoče, mi koji smo doskora opravdano tretirani kao statisti u podeli uloga koje nam je „ZLO“ namenilo. Šta se desilo?

Statisti su proglasili štrajk, a kada će on biti opšti, videćemo. Nadam se uskoro. Do tada: Neće rušiti, Neće kopati!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.