Rerih i Miroslavljevo jevanđelje

„I to sve za jedan list iz Miroslavljevog jevanđelja koji se mogao i fotokopirati“, govori mi prijatelj vidno uzbuđen. Nikad ga nisam video tako ogorčenog i duboko povređenog. Razumem ga, veliki je ljubitelj slikarstva i ovaj čin doživljava koliko ličnim toliko i nacionalnim gubitkom ali i vrstom nacionalne izdaje i sramote. Pitam ga zašto se toliko uzbuđuje a on mi kratko objašnjava: ,,Rusi popunjavaju prazninu u svojoj kulturi koja im nedostaje odlaskom ,,bele emigracije“, intelektualne i umetničke elite nakon oktobarske revolucije. Naravno prazneći naše kulturne funduse.“

Priznajem, nisam se nešto bavio ruskim slikarstvom, a pomenutog Reriha sam video samo jednom u postavci Narodnog muzeja i moram priznati, ostavio je snažan utisak na mene. Što se pomenutog Miroslavljevog jevanđelja tiče, setio sam se detalja iz jedne pročitane knjige o ruskoj politici bivšeg bosanskog ambasadora u Moskvi da je Bosna i Hercegovina tražila od Rusije da joj se vrati ,,deo“ ovog jevanđelja koji se tamo nalazi. Značilo bi da je Miroslavljevo jevanđelje deo bosanskohercegovačke kulturne baštine. Prijatelj mi kaže da je za njega potpuno nepoznat podatak da je ovo jevanđelje vezano za Bosnu. Proveravam u enciklopediji : ,,Od srednjovekovnih bosanskih ukrašenih rukopisa , između ostalih, posebno se ističu Miroslavljevo evanđelje s konca XII v, Batalovo evanđelje, Misal Hrvoja Vukčića i Hvalov zbornik, s konca XIV i poč. XV v.“ Eto nas opet pred fatalnim trokutom Rusije, Srbije i Bosne i Hercegovine.

Brojna se pitanja otvaraju. Da li je ovo samo početak pražnjenja Narodnog muzeja jer je poznato da su sporne i kolekcije Eriha Šlomovića kao i neki italijanski slikari poput Tintoreta koji su tu kao kulturna reparacija nakon Drugog svetskog rata, a i Kosovari traže neke artefakte koje smatraju svojim. Zatim zašto je taj jedan list Miroslavljevog jevanđelja toliko važan? Da li zato što je mogao biti vraćen zemlji u kojoj je ova knjiga nastala – Bosni? I šta onda to sve govori o spornim pitanjima jezika i kulture? Mnogo je ovde svakakvih pitanja koja južnoslavensku kulturu zamračuju aktuelnom politikom. Međutim ova vest je izazvala brojne komentare po kojima je ovakav dogovor štetan po Srbiju. Opšte je uverenje da Srbija ima prava da list Miroslavljevog jevanđelja traži od Rusije bez ikakve nadoknade.

Vratimo se Rerihu i za Srbiju već izgubljenim slikama. Do skora za nas relativno nepoznat slikar, rođen je 1874. u Petrogradu a umro 1947. u Pakistanu. Bio je ne samo slikar već i scenograf i pisac o umetnosti, mistik i okultista. Slike su mu u duhu forsirane stilizacije, koju karakterišu mističko-simboličke i religiozne kompozicije. Obično su to prizori inspirisani sadržajima ruskih legendi i istorije. Međutim, ponajčešće su pejzaži kojima se inspirisao tokom svojih ekspedicija kroz Kinu, Mongoliju i Indiju. Svet umetnosti je predstavljao umetničku avangardu Rusije 90-ih godina 19. veka i prvih godina 20. veka. Kao emigrant dolazi u SAD 1920. Već 1928 u NJujorku osnovao je Muzej Rerih u kojem se nalazi oko 700 njegovih radova. Pored umetničkog rada zanimljiv je i njegov teorijski rad na području teorije umetnosti koju je zasnivao na mističkim postavkama. Naslikao je oko 7000 dela, od kojih su mnoga izložena u poznatim svetskim muzejima i galerijama. Objavio je i oko 30 književnih radova.

Rerih je bio službeno priznat u Kraljevini Jugoslaviji, izabran je za člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu 1930. godine, odlikovan Ordenom Svetog Save prvog reda. U početku je neprijateljski raspoložen prema boljševicima. Kasnije je otkrio bliskost komunističke opštine sa budističkom i čak je u pismima sovjetskoj vlasti predlagao oduhotvorenje komunizma budističkim učenjem. Od 1936. pokušava da se vrati u domovinu. Međutim, na česte pismene molbe Staljin stavlja rezoluciju: „Ne odgovarati“.

Ministarstvo kulture Rusije u Moskvi ove godine namerava da otvori muzej koji će nositi ime Reriha, kojim se Rerihu daje značaj poput slikara Ilje Repina. Po rečima ministra kulture Srbije Vladan Vukosavljevića, ovo se pokazalo kao dobra prilika za razmenu pri čemu bi Srbiji bio ustupljen otrgnuti list iz Miroslavljevog jevanđelja.

Rerih je 1932. predložio osnivanje odseka muzeja u Beogradu, s čim se saglasio kralj. Pouzdano se zna da se u Beogradu nalazi sedam Rerihovih slika, da je 13 koje su bile u Beogradu prvo poslato u Prag pa zatim u Moskvu, i da ih je 10 u Zagrebu. Sedam slika Nikolaja Reriha je činilo neveliku, ali zaokruženu celinu, koja je s vremenom postala deo identiteta Zbirke strane umetnosti i Narodnog muzeja u Beogradu. Sedam slika koje iz Beograda odlaze za Moskvu biće ispraćene izložbom u Narodnom muzeju. Rerihov muzej u NJujorku, nominalni vlasnik, nije se dosad izjasnio o ovoj selidbi.

Autor je akademski slikar i univerzitetski profesor iz Novog Pazara