Rerih i Miroslavljevo jevanđelje

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Poštovana redakcijo, stvarno nije u redu da objavljujete ovakav komentar osobe koja je potpuno nekompetentna za Miroslavljevo jevandjelje. Nikad i niko u svetu nauke nije doveo Miroslavljevo jevandjelje s Bosnom. Ima gledista da je ono nastalo na području Zete, ali za sada najkompetentnije gledište jeste ono koje kaže da je Miroslavljevo jevandjelje radjeno za crkvu Svetog Petra na Limu, čiji je ktitor takodje bio knez Miroslav, rodjeni brat Stefana Nemanje, osnivača nezavisne srpske države. Područje Lima tada je ulazilo u sastav srpske (raške) države. Znači, Miroslavljevo jevandjelje je i po ktitoru, i po mestu nastanka, i po jeziku, i po pismu, spomenik srpske kulture.

2. Sada je valjda jasno zasto je toliko dugo bio zatvoren Narodni muzej. Razlog je da bi se pokralo kulturno blago srbije. Pokrali su ga bivsi clanovi drzavne bezbednosti iz Milosevicevog vremena koji jos vladaju Srbijom.

   1. Kljucnu detlić i promaši!

3. zvati sebe slikarom a biti ovoliko netalentovan je krajnje neukusno…. Rusima treba vratiti ono sto je njihovo i to je osnovna civilizacijska norma, a jedna strana Miroslavljevog Jevanđelja je vaznija za nasu Srpsku duhovnost i identitet, nego sva moderna umetnost zajedno…

   1. Samo što to nije njihovo, već je Rerih svoje neprocenjive slike lično nama poklonio. I mi sada to dajemo za list koji je ruski monah ukrao, za list o kojem sve znamo i koji nam je suštinski nebitan. Mozga bez. Ali šta drugo očekivati od naprednih radikala.

      1. Prvo, … Rerih nije ‘ziveo’ u Jugoslaviji, samo je ponudio da osnuje ogranak svog muzeja, inace originalno iz Njujorka, poklonivsi 13 svojih slika. Zasto, … ni njemu nije bilo sasvim jasno.
         Drugo, … naslikao je tokom zivota vise od 7000 slika koje su vise od dekorativne nego umetnicke vrednosti. Ko je video njegove slike, iste ga podsecaju na naivnu verziju Salvadora Dalija, bez umetnosti.
         Trece, … Rerih je sam bio prvenstveno humanista i Teozof, njegove slike su bile privatan hobi, njegovo pravo zanimanje i interesovanje nesto sasvim drugo.
         Taj list iz Miroslavljevog Jevandjelja je za nas od daleko veceg znacaja od Rerihovoh slika. Sa tim bi se i sam Rerih, da je ziv, slozio.

   2. To nije Rusko nego nase, citate li clanak: covek je ziveo u Jugoslaviji i ove slike poklonio nama. Znaci mi menjamo nase za nase: poklon koji smo dobili za ukradeni list. Kao i NIS sto smo dali za dzabe. Al bitno je da su Rusi.

4. Bosna??
   U normalnim zemljama čovek koji je ovo izjavio bi već bio tužen od strane države. Na njegovu sreću mi smo zemlja Srbija a ne država.

5. Kakva reakcija…ipak tu nesto nije u redu

6. Baš me interesuje gde Draža nalazi ove autoritete. Na kraju će i vračare dobijati kolumne u Danasu.

7. „Proveravam u enciklopediji : ,,Od srednjovekovnih bosanskih ukrašenih rukopisa , između ostalih, posebno se ističu Miroslavljevo evanđelje s konca XII v…“ U kojoj to enciklopediji autor proverava, da ta enciklopedija nije možda izdanje nadaleko čuvenog Internacionalnog univerziteta iz Novog Pazara? Pa zatim nastavlja u istom stilu i pita „…zašto je taj jedan list Miroslavljevog jevanđelja toliko važan? Da li zato što je mogao biti vraćen zemlji u kojoj je ova knjiga nastala – Bosni? “ Pa onda mudro zaključuje „Mnogo je ovde svakakvih pitanja koja južnoslavensku kulturu zamračuju aktuelnom politikom.“ A upravo to on radi. Ne bi me čudilo da za koju godinu „otkrije“ da je izvorni pisac bio Muharem, da je pisao bošnjačkom ćirilicom, kao što je Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti 2012. god. organizovala „naučni“ skup na kojem se tvrdilo da je kodeks pisan „hrvatskom ćirilicom, da je plagirano od ondašnjih Bošnjaka, itd, itd. Koliko je autor van materije o kojoj piše najbolje govore sopstveni potpuno kontradiktorni navodi u ovom članku i u članku „SANU o bosanskom jeziku“ objavljenom u „Danasu“ 20.10.2019. g. A što se tiče Miroslavljevog jevanđelja, autoru preporučujem da se ne poziva na nekakve neimenovane enciklopedije, već da se informiše u Uneskovoj listi „Pamćenje sveta“. Tamo može da vidi, između ostaloga, gde je kodeks nastao, koliko se „naputovao“, gde je sve sakrivan i kako je čuvan, i da se pre svega radi o spomeniku ćirilične pismenosti.