„Rešenje“ za „kraj“ ove školske godine: Autorski tekst oca učenice koja pohađa „Ribnikar“

Ovom prilikom ću ostaviti po strani pitanje zašto se predsednik Republike, tj. šef države bavi problemom nastavka ili okončanja nastave u jednoj beogradskoj osnovnoj školi ili, uostalom, u bilo kojoj školi u Srbiji, a ne školski odbor, pedagoški kolegijum, gradski Sekretarijat za obrazovanje, ili Ministarstvo prosvete; ima i biće primerenijih prilika od ove i pozvanijih autora od mene za analizu te političke činjenice i „sistema“ (ako „sistem“ nije prejaka reč) u kojem je takva činjenica moguća, sistema koji, dakako, ni ovoga puta nije zakazao. Umesto toga, kratko ću se osvrnuti na gore pomenutu odluku Vlade o okončanju školske godine u svim školama u Srbiji 6. juna 2023.

Iako možda izgleda kao da je tom odlukom rešeno pitanje nastave u OOŠ „Vladislav Ribnikar“, njome nije rešeno ništa; ni to pitanje, niti išta drugo, niti je njome išta suštinski promenjeno. Naime, sve škole u Srbiji, pa i OOŠ „Vladislav Ribnikar“, u kojoj je pre mesec dana ubijeno desetoro ljudi – devetoro dece i njihov čuvar – ostaće otvorene i nastaviće da primaju decu na dodatnu i pripremnu nastavu, kao i u boravak, sve do 20. juna 2023, kada bi se ova školska godina svakako završila.

Samo će deci ocene biti zaključene i unete u dnevnike 6. juna. Prema tome, promena je isključivo na papiru; u stvarnosti, deca čiji roditelji to žele nastaviće da borave u svojim školama, uključujući i OOŠ „Vladislav Ribnikar“, gde je ubijeno devetoro dece uzrasta od 12 do 14 godina i njihov čuvar, kao što su boravila tamo i do sada, dok ostala deca neće.

Najpre, nema nikakvog objektivnog razloga (a političkim se razlozima ovde ne bavimo) za raniji prestanak školske godine ni u jednoj školi u Srbiji, osim u OOŠ „Vladislav Ribnikar“, gde se najgori mogući i svakako dovoljan razlog za to dogodio još 3. maja 2023. Što se te škole tiče, još tada je tamo trebalo da prestane nastava, barem do kraja ove školske godine i temeljne rekonstrukcije zgrade ili odluke o budućnosti tog stratišta, a da učenici, tj. sva odeljenja sa svojim učiteljicama i učiteljima, nastavnicama i nastavnicima i razrednim starešinama ovu školsku godinu dovrše u obližnjoj OŠ „Sveti Sava“, odakle nam je takva ponuda nezvanično stigla još tih užasnih ranih majskih dana.

Na kraju je ta ponuda prošle sedmice i ozvaničena. Da je prihvaćena, deca iz „Ribnikara“ bi školsku godinu dovršila zajedno, u svojim odeljenjima i sa svojim nastavnicima, u svom kraju i u namenski napravljenoj zgradi škole u svemu nalik na njihovu, osim tragova – vidljivih i nevidljivih – masovnog ubistva. Ostala deca Srbije bi u svojim školama normalno završila ovu školsku godinu 20. juna 2023.

Ali ne. Nakon razgovora predsednika Republike i predsednika Saveta roditelja OOŠ „Vladislav Ribnikar“ i njegove zamenice, vlada Srbije donela je drugačiju odluku: da se na papiru školska godina završi za svu decu u Srbiji, a da u stvarnosti deca tako opredeljenih roditelja nastave da uče u svojim školama, uključujući i OOŠ „Vladislav Ribnikar“, mesto masovnog ubistva, kao i do sada, a ostala deca – kud koja.

Tako je problem nastave u OOŠ „Vladislav Ribnikar“, na mestu gde je pre mesec dana ubijeno desetoro ljudi, „rešen“ – tako što uopšte nije rešen, a ostala školska deca u Srbiji i njihovi roditelji su tom odlukom pretvorena u kolateralnu štetu. Ako donosilac svih važnih odluka u Srbiji nije video razlog za okončanje školske godine u čitavoj Srbiji još 4. maja 2023, gde ga danas vidi, mesec dana kasnije?

Bilo kako bilo, kao i obično, vlasti ove zemlje opredelile su se za podelu stanovnika Srbije, ovoga puta dece – a preko njih i njihovih roditelja – na onu koja će nastaviti da borave u svojim školama i na onu koja neće, dok glavni problem – pitanje daljeg obavljanja nastave na mestu gde je jedno dete pre mesec dana ubilo devetoro dece i jednog muškarca – uopšte nije rešen.

A lako se taj problem mogao rešiti – izmeštanjem svih odeljenja „Ribnikara“ i njihovih nastavnika u popodnevnu smenu OŠ „Sveti Sava“, gde ionako radi samo prepodnevna smena; tako bi deca ostala zajedno, i to u namenski napravljenoj školskoj zgradi sa svim uslovima koje su imala i u „Ribnikaru“ pre 3. maja 2023, a nijedno dete više ne bi boravilo na nerenoviranom mestu zločina.

Ali ne. Umesto toga, odlučeno je da se deca i dalje dele, na onu koja će i dalje dolaziti u školu a zapravo na stratište i na onu koja neće. Tako je valjda lakše. I bolje. Za našu decu. Ili, ako ne za njih – jer za njih sigurno nije – onda barem za neke odrasle u ovoj zemlji. Ili bar za jednog od njih.

Autor je profesor, muzikolog

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.