Revizija zdravog razuma

Hrvatska je praktično već u EU i vreme, kad je bilo poželjno dokazivati se prijateljskom regionalnom saradnjom, ustupilo je mesto vremenu kad je poželjno dokazivati da Srbija takvu saradnju samo fingira, a u stvari je endemski neprijateljski nastrojena prema svim susedima. Budući u EU, Hrvatska će imati više prilike da tamo formira sliku Srbije, nego što će Srbija tu priliku imati sama. Nekadašnjim srdačnim beogradskim političkim zagrljajima Jadranke Kosor se sada javno podsmeva, a na hrvatskoj državnoj televiziji su politički (pre)korektni građani Srbije, koji u samoj Srbiji ne znače mnogo, zamenjeni politički sumanutim građanima Srbije, koji u samoj Srbiji ne znače ništa. Istina je da trezveni i neostrašćeni predstavnici Srbije nikada nisu imali mnogo pristupa brojnim emisijama HRT-a koje se same Srbije tiču.

U REGIONU: Na celu ovu situaciju, kao biber na pilav, pala je nagodba zagrebačkog lista Nacional sa srpsko-hrvatsko-švajcarskim biznismenom Stankom Subotićem. To je onaj list pred čijim smo tekstovima o balkanskim kanalima šverca cigareta, i sa tim vezanim političkim pikanterijama, budući i sami regionalno upleteni, prvo bili zatečeni, pa onda skandalizovani.Tekstovi su imali i teže posledice od našeg zaprepašćenja i skandalizovanja. Do pisanja medija ne drži se mnogo. I mada je zbog veza njegovog vlasnika sa političarima i ne samo političarima i verodostojnost ranijeg Nacionala osporavana, i mada je po svom konceptu taj list bio bliži tabloidnom nego ozbiljnom nedeljno-političkom novinarstvu, retko se koja novina na Balkanu može pohvaliti da je u poslednjih deset godina izazvala toliko političkih potresa u celom regionu kao što je bio slučaj sa pisanjem Nacionala o švercu duvana i sa tim, navodno vezanim, političko-kriminalnim miljeom. U međuvremenu je vlasnik Nacionala ubijen rukom balkanskog kriminalnog miljea, a deo redakcije koji mu je bio blizak osnovao je nove novine koje se zovu Aktual, a koje su najavile da će reprizirati tekstove o Subotiću pisane pre deset godina. Ono što je ostalo pod imenom Nacional nagodilo se sa Stankom Subotićem da bi izbeglo plaćanje kazne koja je Nacionalu, navodno, pretila zbog više izgubljenih sudskih sporova. Ako je nekome palo na pamet da se redakcija spasava finansijske propasti po starom modelu prevejanih kontroverznih biznismena, tako što je iz stare kuće izvukla svu imovinu i kadrove, a na milost i nemilost sudu, i protivniku, ostavila samo svoju staru ljušturu, taj je izgleda u krivu. Mada ni eksplicitno ni implicitno nije naznačeno da i to spada u obavezu redakcije, Nacional je, uz veeeliki intervju sa Subotićem, o vremenu kad je svojim tekstovima tresao političku scenu susedne Srbije i Crne Gore napisao i ovo: „Bilo je to prije više od deset godina, u još uvijek nesigurno vrijeme u kojem su na Balkanu surađivale samo mafijaške skupine, često vrlo dobro povezane s dijelom novinara“. Bez obzira da li je bio neozbiljan i zlonameran pre deset godina, ili je to sada, zagrebački Nacional je sve ukupno uzevši naneo veliku štetu novinarskoj profesiji i kompromitovao svaku regionalnu borbu protiv kriminala i korupcije. Udruženjima novinara ne samo iz regiona isplatilo se da u dokazivanju nezavisnosti i verodostojnosti iza Nacionala stanu i finansijski i na svaki drugi način. Jer, sam Nacional je svoju rizičnu bitku za pravo na bavljenje istražno-istraživačkim novinarstvom morao da dobije, ili da se ugasi. Predsednik Društva novinara Hrvatske, pozivajući se i na neku sednici Veća za nacionalnu sigurnost Hrvatske, govori o sumnjama da je Stanko Subotić u stvari kupio ono što sad nosi ime Nacional i da nagodbe sklapa sam sa sobom. Subotić je to, naravno, demantovao. Time se na nadrastičniji način ponovo postavlja pitanje vlasništva u medijima. Ovolika pamet se valja svetom, popuje nam sa svih strana, a da niko za ovakve moguće slučajeve nema rešenja? Nije moguće. I najzad, srbijanski i hrvatski istražni organi su poslednjih par godina dokazivali neviđeno dobronamernu saradnju. Baš zato što su time hteli opčiniti prostotu takođe licemerne Evrope, ona bi sada morala da nam odgovori: kako je moguće da Stanko Subotić u istoj stvari dobija spor(ove) pred sudom u Zagrebu, a gubi u Beogradu. Nije moguće da je jedan sud nezavisan, a drugi politički okupiran ili finansijski korumpiran. Ili smo to samo mi svi pobrljavali, a nezavisna su u stvari oba.