Režimska osteoporoza

Istine radi, još uvek ta kampanja dobro radi posao i lični rejting Aleksandra Vučića nije počeo ozbiljnije da se kruni, ali vidljivi su početni znaci teškog i neizlečivog oboljenja koje je zahvatilo vladajuću garnituru.

Ta boljka bi se najbolje mogla definisati kao osteoporoza kod koje je oboleli na oko sasvim zdrav i funkcionalan, ali su kosti počele da mu bivaju sve više šuplje i bilo kakav udarac bi mogao da mu nanese teške povrede.

Baš takav je i Vučićev režim. Medijski napumpan do krajnjih razmera, ulepšavan i doterivan više od prosečne starlete u izlasku, međutim suštinski ruiniran i na granici potpunog sloma.

Velike kriminalne i korupcionaške afere su pokrenule osteoporozu vlasti jer su na svetlo dana isplivali detalji o pljačkama teškim stotine miliona evra u koje su uključeni ljudi iz samog državnog vrha.

Takođe, sve je više dokaza da je kriminalna banda Veljka Belivuka bila udarna brigada režima za sprovođenje izbornih radnji i nasilno gušenje svake političke pobune.

I konačno, afera „Cvijan“ je svim građanima Srbije pokazala da je moguće da te bukvalno proguta mrak i da čak ni najbliži srodnici (sin i bivša supruga) godinama o tebi nemaju nikakvu informaciju, čak ni to da li si uopšte živ.

Čitava ova atmosfera veoma je uticala na samu strukturu Srpske napredne stranke u kojoj sve više ljudi ne želi da bude deo ekipe za koju i sam Vučić tvrdi da se debelo nakrala i da je kriminalna.

Ti ljudi iz naprednjačke strukture u suštini najbolje znaju kolike su razmere te sveopšte otimačine i mnogi od njih ne žele da se nađu u poziciji Slaviše Kokeze i Miloša Tomića, koji su bačeni lavovima jer Vučić zbog stranaca još uvek ne sme da krene na Nebojšu Stefanovića.

Takođe, unutar policije i Bezbednosno-informativne agencije počeo je rat između onih čestitih koji su i do sada ukazivali na kriminal i zbog toga bili skrajnuti i onih koji su kriminal prikrivali i pomagali, a i dalje su na funkcijama.

Primera radi na Vučićevom stolu se nalaze snimljeni i dokumentovani dokazi o kriminalu njemu bliskih i odanih regionalnih načelnika BIA uz poruku operativaca „ili oni ili mi“.

Za njega su takve poruke i ti snimci mnogo gori od njegova 1.572 razgovora sa bezbednosno interesantnim osobama imajući u vidu da je na sebe stavio medijski pancir dok druge neće moći da zaštiti i njihov pad će mu još dodatno slabiti kostur vlasti.

Imajući sve ovo u vidu neophodno je da se mi iz opozicije što pre trgnemo i da napravimo dogovor o zajedničkim akcijama kojima ćemo ubrzati slom vlasti.

Bez sinhronizovanih i subordinisanih akcija opozicije, medijskom kampanjom vlast će još dugo uspevati da prikrije svoje opake boljke, a narod će tonuti u sve dublju letargiju.

A jedino je narodna letargija teža bolest od političke osteoporoze Vučićevog režima i ovaj to jako dobro zna!

Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta