Riba ili štap?

U tim uslovima država je dužna ne samo da vodi odgovornu socijalnu politiku i preduzima mere socijalne korekcije, već i da prilikom koncipiranja svoje ekonomske politike razmišlja na način kao što to govori stara kineska mudrost: ,,Ako želiš da pogogmneš gladnom, daj mu ribu, a ako zaista želiš da pružiš pomoć, nauči ga da peca“. Socijalna ekonomija, subvencije za migratorno osetljiva zanimanja, startap preduzeća, kao i kreativna ekonomija u tom smislu predstavljaju poseban izazov.

Tradicionalno se pod socijalnom ekonomijom u našoj zemlji podrazumeva podrška preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Socijalna ekonomija je vid poslovanja privrednih društava i preduzetnika koja zapošljavaju lica ili pretežno posluju sa licima kojima je potrebna podrška radi savladavanja socijalnih, materijalnih i životnih teškoća. Ona tako podrazumeva i preduzetnike koji posluju sa ustanovama, privrednim društvima i organizacijama, usmerenih ka organizovanom stacioniranju ili pružanju podrške takvim licima.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam Pokrajinske vlade, polazeći od socijalnih principa solidarnosti i politike jednakih šansi za sve, ali sa druge strane uvažavajući i proizvodni potencijal ovakvih privrednih društava i ustanova, koncipirao je set kapitalnih i tekućih finansijskih podsticaja za istu kategoriju privrednih subjekata. S obzirom na činjenicu da u Srbiji ne postoji Zakon o socijalnom preduzetništvu, već samo nacrt zakona, korišćen je njegov koncept kao osnova, prepoznavši rezon zakonodavca i rezon društva, kao i na koji način bi tu materiju trebalo razvojno oblikovati. Definisan je koncept finansijskog podsticaja ne samo onih koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom i na koje se odnosi Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, već i drugih privrednih subjekata koji zapošljavaju ili posluju sa socijalno ugroženim kategorijama, na način na koji će to tek biti definisano Zakonom.

Kao socijalno ugrožene kategorije, u smislu naših podsticaja, naročito smo prepoznali pripadnike etničkih zajednica kod kojih je utvrđena stopa nezaposlenosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave viša u odnosu na prosečnu stopu nezaposlenosti u Republici Srbiji; osobe sa invaliditetom; učesnike ratova od 1990. do 1999. godine na prostoru bivše Jugoslavije; interno raseljena i izbegla lica; samohrane roditelje ili supružnike iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena; lica koja su bila na izdržavanju kazne zatvora; žrtve trgovine ljudima, zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja ili eksploatacije; lica koja se suočavaju sa egzistencijalnim teškoćama zbog zavisnosti od alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava, isključivo nakon završetka programa odvikavanja; i teže zapošljiva lica starosti preko 50 godina koja su zaposlena sa evidencije nacionalne službe za zapošljavanje.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam je u 2017. i 2018. godini usmerio ukupno 27,5 miliona dinara putem tekućih i kapitalnih subvencija, ka 27 korisnika, sa ciljem podizanja konkurentnosti ljudskih resursa, proizvoda i usluga ovim preduzeća. Ova bespovratna sredstva, dodeljuju se po principu refundacije, za prethodno učinjene troškove, kao i za one naknadne, i to 300.000 do 1,5 miliona dinara za nabavku mašina ili opreme i 200.000 do 750.000 dinara za nabavku repromaterijala, odnosno do 50 odsto od vrednosti bez troškova PDV-a i bez zavisnih troškova.

Kao poseban vid socijalno odgovornog usmeravanja novac poreskih obveznika bespovratno smo dodeljivali 930.000 dinara za svakog novozaposlenog lekara, stomatolaga, medicinsku sestru ili inženjera, podstičući zapošljavanje deficitarnih, migracijama sklonih, zanimanja. Na ovaj način osnažujemo privatni sektor u sistemu zdravstvene zaštite i usluga, privredne ili pak uslužne delatnosti gde nedostaje inženjera i srodnih profesija. Pored razvojne, ovi projekti imaju i svoju socijalnu i demografsku komponentu, da se zadrže stručnjaci, te da im se omoguće izgledi za rad i profesionalno napredovanje u našoj zemlji. Ne vidimo razlog zašto subvencije za nova radna mesta koje se kreću od tri do deset hiljada evra po otvorenom radnom mestu, ne bi trebalo multiplicirati na 30 do 50 hiljada evra, posebno u pogledu bespovratnih subvencija preduzećima koje zaposle visokokvalifikovan kadar deficitarnog zanimanja, migratorno orijentisan.

Pored toga, već treću godinu za redom Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam izdvaja značajna sredstva namenjena kreativnoj ekonomiji, pri čemu je prvi u regionu kreirao program subvencija u ovoj oblasti, namenjen mikro i malim privrednim društvima. Nakon 2017, kada je sa 22 miliona dinara Sekretarijat načinio pionirski iskorak u domenu kreativne ekonomije, kao do tada neprepoznatog, a brzorastućeg dela privrede, konkursima u 2018. i u 2019. izdvojeno je još po 30 miliona dinara. Pokrivanjem gotovo celokupnog izdatka kreativnog preduzetnika u domenu kapitalnog ulaganja podižemo nivo njegove tehnološke osposobljenosti, obim proizvodnje i konkurentnost, omogućujući novi proizvodni zamajac kroz novu likvidnost. Tako je konkursima refundirano i do 90 odsto ukupnih troškova nabavke mašina, opreme, softvera, sertifikata, repromaterijala i sirovina, i to do najviše 500.000 dinara od kupovne vrednosti bez PDV-a.

Našim afirmativnim merama, koje nastavljamo da sprovodimo i u 2019. godini, nastojimo da im obezbedimo i kontinuitet subvencioniranja zarada zaposlenih iz ugroženih kategorija stanovništva, čime se direktno podržava održivost tih privrednih subjekata na tržištu. Ovakav vid sistemske podrške predstavlja svojevrstan model, praktično opravdan i prikazan kroz konkurse Sekretarijata, koji će resorna ministarstva i drugi državni organi moći da koriste i primenjuju u izradi sistema sopstvenih podsticaja.

*Autor je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam