Ribarenja alternativne istorije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. G.Đurić vrlo subjektivno, selektivno tumači šta bi danas rekao Z.Đinđić. Proizlazi da je Đurić novi ovlašćeni tumač misli i dela Z.Đinđića skoro uz bok neprikosnovenog Čede Jovanovića sa onim njegovim patetičnim „Zoranom“. Đurić se malo macka, okoliši, uvija i previja, ali u suštini je potpuno na liniji politike Sonje Biserko, Nataše Kandić i &. Kada vidim kako on tumači Đinđića prisetih se još jednog filozofa, Šopenhauera, reče on da „može da se pomiri s tim da će njegovo telo posle smrti brzo pojesti crvi, ali se nikako ne može pomiriti s tim da će njegovo delo, knjige, misli tumačiti i objašnjavati profesori filozofije“. Verujem da bi da je kojom srećom živ Z.Đinđić upravo citirao Šopenhauera, s tim što bi on mislio i na profesore filozofije, ali i mnoge druge.

2. Konfuzan tekst koji sem patetike bez jasnog tajmlajna mlatara po temama i završava učitavanjem nemuštih stavova Đinđiću. Odavno ne pročitah nešto nesuvislije.

3. Čestitke, motivisanom autoru. Na ekskluzivnoj faktografiji, metodološkoj hronologiji i neskrivenim emocijama.
   Bez obzira na komentare, kao da su provučeni kroz Miloševićev suicidni fotošop, hronično neizlečivih nacista, koji svake večeri i svake zore, traže fašističke rime i metafore.
   Ko bilo šta zna o muku trusnih devedesetih godina, pamti da u vreme Miloševićeve autoritarne diktature, Srbi većinski (3.500.000) nisu verovali da odelo čini čoveka. Zato su danas očerupani, goli i bosi, uprkos godina u kojima su svi bili mete, bez obzira na pol, uzrast, nacionalnost i veru, ako su imali drugačije političke afinitete, od velikosrpske šizofrenije.
   Naravno, sad većina nije više u šoku, nego u beznadežnoj šok-sobi.
   Sve ilustruje pitanje: „Zašto se bune varvari?“
   Ali, koga svrbi, taj se češe: „Aoj, Slobo, od Zabele sine, zbog tebe će Srbija da gine“.
   Zato, Oj, Srbijo, Slobina avlijo! Levo groblje, na sve strane roblje!
   Jer, ako u starim velikosrpskim rodoslovima piše da je Stefan Nemanja, praunuk Konstantina Velikog, znači li to da, između njih, ne postoji “crna rupa” od 800 godina.
   U vremenu zla, u poslednjih 7 godina raspamećivanja, očigledno, nema proročanstva bez halucinacija, niti snova, bez mesečarenja, ni mira, bez košmara.
   Od krvave situacije “Ubi, bože”, poput popa Ćire i popa Spire, dogurali smo do poražavajućeg moljakanja “Pomozi, bože”.
   Osakaćeni i degradirani, voljom tzv. socijalista i naprednih radikala saterani su u prepotopske pećine, odakle izviruju tražeći zračak svetla i malo svežeg vazduha. Nad istinom je izvršena eutanazija, opštenarodnom voljom nepismenih i priučenih, koji su zbunjeni Kamijevom tvrdnjom da uvek dođe vreme, kad neko strada, zbog toga što su dva i dva četiri.
   Zato slobodoumne ne zabrinjava što intelektualci masovno odlaze, nego što beže iz Srbije.

   1. Bog ne gleda u odjela vec u srca.
      Nase je samo ono sto smo drugima dali. I dobro i zlo.