foto FoNet Zoran MrđaTek što su zamrle rasprave o junskim izborima ponovo je pokrenuto pitanje Rio Tinta. Iako je pre dve godine, zvanično tadašnja premijerka Ane Brnabić stavila tačku na rudarenje litijuma u Jadru, ista za Brnabićka, ali sada kao predsendica Skupštine, najavljuje raspravu u ovom domu o Rio Tintu.
Kako kaže, urađena je studija o uticaju na životnu sredinu, na dve hiljade strana, i omogućava se eksploatacija litijuma po ekološkim standardima. Međutim, tu studiju je platio Rio Tinto, a po zakonu bi to trebalo da naruči naš Zavod za zaštitu životne sredine.
U svemu ovome jasno je da postoji neka sprega sila i kapitala jer i predsednik države Aleksandar Vučić najavljuje otvaranje rudnika 2028.godine.
A po njemu to pruža neslućene mogućnosti razvoja čitave zemlje.
Međutim, zaboravlja se da su o štetnom uticaju svoju reč već dali Srpska akademija nauka, Biološki i Hemijski fakultet, a samo, na primer, korišćenje koncetrovane sumporne kiseline nanelo bi nenadoknadivu štetu za biodiverzitet, pogotovo za vodosnabdevanje.
Primera radi iz podzemnih izvora tzv. cerske žice snabdeva se šabački vodovod, sa 300 litara pijaće vode u sekundi, a potencijali su daleko veći, čak i snabdevanje dela Vojvodine.
Neki futurolozi nagoveštavaju da će se sledeći ratovi voditi zbog vode, jer je to najvažniji prirodni i životni resurs.
I ne samo ovaj kraj, ugroženi bi bili podzemni i nadzemni vodotokovi do Beograda. Protesti protiv Rio Tinta bili su jedni od uspešnijih, pogotovo posle blokade Gazele, a čak je i vlast to priznala tadašnjim odustajanjem od projekta.
I u Šapcu, na primer, u julu 2021. godine , održan je protest protiv Rio Tinta, i začudo, ovo je ujedinilo razjedinjenu opoziciju.
Nekako se zaboravlja da rudarenje ne donosi nužno bogatstvo državi, pogotovo ne u Africi čak i za dijamante i zlato. Ovde u Srbiji je i najniža rudna renta, do pet odsto.
U Rusiji je to 20 odsto, a po desetak odsto u većini zemalja.
Bahata vlast ne vodi računa ni o državi ni o građanima, pa je tako NIS prodat četiri-pet puta jeftinije od tržišne cene, i samo iz jednogodišnjeg profita Gasproma se ova kupovina otplatila.
Takođe, nema ni prave računice za najbogatije nalazište bakra u Evropi, Bor i Majdanpek, jer se tu nemilice eksploatiše ruda, a kao rezutat izvozi se koncentrat bakra i zlata u Kinu.
S druge strane jasno je da ovde milijarde evra iz državne kase odlivaju na sve strane, naravno i privatne džepove, počev od nameštenih tendera za puteve i razne druge poslove nekoliko puta skupljih od tržišnih cena, ili, kad se za penale i kazne po međunarodnim i drugim presudama plaća 200 miliona evra godišnje, ili kad se za Kosovo daje oko 700 miliona evra, a račun se nikad ne polaže.
U svemu ovome najporaznije je što su i tzv. javni delatnici, na primer poslanici, opštinski čelnici i ini, stranački potkupljivi, pa ne čudi što se najavljuje debata u Skupštini Srbije. Naravno da vladajuća većina odlučuje kako „gazda“ kaže, a to se pokazalo i u Skupštini Loznice, gde su prvo dali odobrenje za Rio Tinto pa posle to povukli.
U Srbiji cveta nakaradnost, pa i to da narodni poslanici, naravno ne svi, budu protiv naroda i svoje zemlje.
Ali, tu je i druga strana, jer su protiv Rio Tinta bili masovni protesti, a već za Vidovdan najavljen je novi protest u Loznici.
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
