Foto: EPA-EFE/MICK TSIKASGromki branilac kompanije Rio Tinto i ja ovlaš se poznajemo. Povodom njegovih napisa nevezanih za litijum poslao sam mu nekoliko e-pisama i započinjao ovako: „Vrli Vladice cenjeni Cvetkoviću“, „Vrlo verodostojni Vladice“, „Vazda vredni Vladice, civilizujući Cvetkoviću“. Posle njegove paskvile u Danasu od 7. septembra odustajem od pohvala.
Akademik Cvetković ne pobija činjenice i argumente nas, stručnih kritičara projekta Jadar. Umesto da polemiše on karikira javnu raspravu; navodi stavove tuđe stručnjacima; negoduje zbog tih stavova koje je izmislio ili čuo od neukih ljudi.
Akademik Cvetković ne kaže koga gađa naslovom protiv „jeftinog eko-populizma“ i „histerije“. Ima populizma ali različitog od gadnog SNS-ovskog; ima iskrenog, nikako „jeftinog“. Stručnjaci nisu „histerični“ nego opravdano protivni. Građani nisu „histerični“ nego opravdano zabrinuti.
Kompanjeros izričito zove sve oponente „glumcima“. U vreću „glumci“ trpa: narodne poslanike, članove SANU-a, univerzitetlije, govornike na zborovima. Akademik i profesor verovatno je sebe izostavio iz vreće.
Pošto je olako diskvalifikovao kvalifikovane, kompanjeros priziva bezimene „prave stručnjake“ da „informišu građane“. Ako priziva zaposlenike Rio Tinta, zakasnio je. Obrukali su se na simpozijumu u SANU-u u maju 2021. godine i na javnim nastupima sa dr Draganom Đorđević i dr Ratkom Ristićem. Možda priziva tajne zaposlenike, čija imena Rio Tinto krije crnilom u dokumentima delimično objavljenim po zahtevu aktivista i naredbi Poverenika.
Predlažem akademiku Cvetkoviću hemičarku dr Đorđević, poznatu po studijama životne sredine. Njene pažljive analize pokazuju da već mestimične probne bušotine u tlu zagađuju podzemnu vodu daleko iznad koncentracija zbog kojih zagađenje postaje nepopravljivo. Zagađenje od rudnika i jalovišta bilo bi još veće.
Evo, vadim sebe iz vreće pune pomešanih „glumaca“. Kao američki profesor i autor naučnih patenata, proučio sam patentnu prijavu Rio Tinta u SAD, podnetu pod zakletvom, za rudarenje litijuma kod nas. Američki patenti odobravaju se u proseku za 22 meseca; ponekad, za samo šest meseci. Ova prijava čeka već 57 meseci.
Na zborovima na Terazijama i u Podrinju objasnio sam da nema „zelenog rudarstva“, da su zelene samo šume i pašnjaci koje bi rudnik uništio. Na zboru kod zgrade RTS-a i dvaput u NIN-u objasnio sam štetu od upotrebe 1.000 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno – olimpijski bazen svakih pet dana – tokom nekoliko decenija. Pobio sam neznalačku obmanu da će kiselina tobože biti razblažena vodom i zato bezazlena.
Objasnio sam logaritam i pH vrednost. Znajući protok Drine izračunao sam da bi razblaživanje sumporne kiseline iscrplo Drinu!
Moji naslovi i protestni transparenti prihvaćeni su jer sam ih obrazložio: „Jadar je jadac. Znamo za jadac!“ „Rio Tinto znači Crvena reka. Nećemo crvenu Drinu!“ Niti ja „histerišem“ niti on pobija. On samo galami protiv javne diskusije.
Kompanjeros paušalno optužuje neodređene aktere za „javnu hajku na rudarstvo i geologiju“ sa „obrisŠimaĆ društvene histerije“; za „isključivo i nepomirljivo negiranje rudarstva i geologije kao delatnosti“. Opet galami umesto da dokazuje. Po njemu, kritikovati zloupotrebu struke znači negirati struku! Eto prave zamene teze. (Kod nas svi pogrešno koriste pojam „zamena teze“.)
Mineralogija se nekada preklapala sa hemijom. Poštujem geologiju ali znam da u Podrinju geolozi upadaju na imanja i krišom uzimaju uzorke. Meštani teraju uljeze ne što su geolozi nego što krše zakon.
Nastupivši sa troma govornicima u Medija centru 26. januara 2022. godine naglasio sam pred kamerama da ne tražim večitu zabranu rudarenja litijuma nego tražim proceduru bolju od namere Rio Tinta. Poželeo sam da nekoliko kompanija razviju rudarske procedure pa da naši stručnjaci izaberu onu najbolju. Na uličnom zboru 27. januara 2022. godine, ponovio sam pomirljive stavove kroz razglas. Odmah, 28. januara 2022. godine, dr Savo Manojlović pomenuo ih je na televiziji N1.
Kroz nekoliko dana prvi sam potpisao javan apel stručnjaka Narodnoj skupštini da zabrani rudarenja litijuma i bora u duhu pomirljivih nastupa. Zakonodavac često donosi i ukida zabrane i dozvole. Zato je apel omogućavao poboljšanje rudarstva. Agilni i savesni aktivisti Kreni-promeni uzdigli su apel u narodnu inicijativu čak 38.000 građana.
Akademik Cvetković prezire uzlet demokratije, pokušaj zakonitosti u opštem bezakonju, kao „vrhunac populizma“ i „ritualno spaljivanje simbola društvenog dijaloga“. Da li misli da „društveni dijalog“ neguju vlastodršci kad od proleća 2022. godine protivzakonito ignorišu narodnu inicijativu i kriju 38.000 potpisanih dokumenata? Kompanjeros i vlastodršci preziru građane i zakonitu inicijativu. Kajem se što sam mu verovao kad je pisao o vrlinama, pravdi, napretku.
Kompanjeros razmatra svoje dve moguće pobude: „ili su me potkupili ili“ „služiŠmĆ nesvesno i besplatno“. Prvi motiv odriče. Drugi motiv ne odriče nego „pitam ŠsebeĆ svaki put“ o tome motivu. Dakle, pita sebe da li služi besplatno. Dobiće odgovor ili od sebe ili sa strane.
Kompanjeros na kraju kaže da piše „potpuno mirne savesti“. Pohvala samog sebe ne vredi ič; čitaju nas i cene drugi ljudi. Savesni i nesavesni prepoznaju se po rečima i postupcima, ne po izjavama u svoju korist. Savest je jednako mirna potpuno savesnoj i potpuno nesavesnoj osobi.
Autor je hemičar, penzionisani profesor američkih univerziteta, vlasnik srpske dobrotvorne fondacije, član SANU-a u ostavci
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
