„Rio Tinto“ važniji od protivustavne blokade narodne inicijative: Analiza Save Đurđića

Zakonom je predviđeno da ovaj sud u pripremi donošenja svojih odluka organizuje javnu raspravu, što bi se očekivalo u predmetima koji imaju veliki značaj ili izazivaju kontroverze u stručnoj i opštoj javnosti. Nažalost, sadašnji sastav Ustavnog suda to nikada nije učinio.

Tek je posle donete odluke objavljeno prvo i jedino kratko, lapidarno, ali i sporno, saopštenje suda. Vreme održavanja i dnevni red sednice nije blagovremeno i transparentno objavljen. Da se iz TV N1 nisu obratili kompaniji „Rio-Tinto“, ne bi se znalo ni ko je podneo inicijativu.

U pisanom odgovoru oni su saopštili da ne komentarišu sudske postupke koji su u toku, ali i da je kompanija „Rio Sava eksplorejšen“, nakon što je Vlada Srbije stavila van snage prostorni plan posebne namene projekta „Jadar“, iskoristila raspoloživa pravna sredstva.

Iz broja predmeta (IUo 39/2022) se može zaključiti je da je predmet iz 2022. godine, kada je Vlada i donela svoju Uredbu, ali se u pomenutom saopštenju ne navodi ko je te godine podneo zahtev Ustavnom sudu i sa kojom argumentacijom.

Takođe se u tom saopštenju ne navodi na koji je način Vlada kojoj se ne spori nadležnost da donese spornu Uredbu „prekoračila granice svoje nadležnosti time što je Uredba doneta na način koji nije u saglasnosti sa čl. 3 Ustava i odredbama Zakona o Vladi i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu“.

Zar je za taj uvid bilo neophodno više od dve godine?

Ovo tim pre što se pomenuti čl. 3 Ustava odnosi na vladavinu prava koja se zasniva na neotuđivim ljudskim pravima i sprovodi neposrednim i slobodnim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnim sudstvom i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

Ustavni sud u svom saopštenju, a verovatno ni u odluci koja nam još uvek nije dostupna, nijednom rečju ne pominje da povodom ovog slučaja najviši zakonodavni organ – Narodna skupština dve godine, postupa suprotno odredbi člana 2 Ustava (Suverenost građana koja uključuje i pravo na narodnu inicijativu), a bez ikakvih posledica ili ukazivanja da se odredbe Ustava moraju poštovati.

Naime, direktor kampanje „Kreni-promeni“ Savo Manojlović koji putem društvene mreže „Iks“ prvi obavestio javnost da će Ustavni sud u vreme godišnjih odmora doneti ovu odluku, je toj objavi, sa punim pravom, dodao da već drugu godinu nije odlučeno o ustavnoj žalbi zbog neodlučivanja Narodne skupštine po narodnoj inicijativi koju je podnelo 38.000 građana. Ta se inicijativa o zabrani kopanja litijuma navodno „zagubila“ negde u Skupštini Srbije.

Ustavni sud uporno odlaže donošenje najvažnijih odluka i više puta je u prethodnoj deceniji pokazao da ne utvrđuje prioritete u svom radu prema objektivnim kriterijumima, nego prati one koje nameće vrh izvršno-političke vlasti.

Na primer, poznato je da samo iz skorašnjeg perioda rada, Ustavni sud do danas nije rešio nijedan od 11 zahteva za odlučivanje o izbornom sporu iz perioda decembarskih izbora 2023. godine, niti je o tome na bilo koji način obavestio javnost.

S druge strane, posle vrlo spornih odluka izvršne vlasti, kao što se to dogodila 2020. godine kada je bez pokušaja zakazivanja Narodne skupštine doneta, od strane predsednika Republike i predsednice Vlade, Uredba o uvođenja vanrednog stanja povodom pandemije virusa Korona 19, Ustavni sud je doneo brzo odluku koja je opravdala ovaj postupak, a opet bez javne rasprave i sučeljavanja suprotnih stavova.

Slično je bilo i sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, kada je sud je doneo samo privremenu meru koja suspenduje odredbe o rodno ravnopravnoj upotrebi jezika.

Nažalost, ima mnogo argumenata da u slučaju „Rio Tinta“ vlast nastupa kao zastupnik multinacionalne kompanije, a Ustavni sud je prati jer poništava odluke Vlade i stvara joj osnov za novi pristup, suprotan onome koji je pod pritiskom nezadovoljnih građana utvrdila pred izbore 2022. godine, kada je Vlada poništila spornu odluku o prostornom planu donetu u tom pravcu;

Nije jasno čemu u saopštenju Ustavnog suda služi posebno „dodatno ukazivanje“ da se donetom odlukom „ne oživljava“ prethodno doneta Uredba o PPPPN iz 2020. godine, pri čemu se ne zadire u ustavnu nadležnost Vlade i naglašava da je u nadležnosti Vlade da dalje odlučuje o realizaciji konkretnog projekta, umesto da se insistira da se u ovom slučaju primene sva načela i odredbe Ustava i važećih zakona. Izgleda da u tome prate odnos predsednika Republike koji je ovim povodom izjavio da ga ne „zanima toliko odluka Ustavnog suda“, nego šta će stručnjaci reći o litijumu, što je nedopustivo za njegovu državnu funkciju.

Izjava predsednice Narodne skupštine A. Brnabić za TV Pink da je protest organizacije „Ne damo jadar“ ispred Ustavnog suda pritisak na sud i da je „Opozicija sama sebi dozvolila sve, pa i da za njih ne postoji nezavisno sudstvo niti tužilaštvo… da žele neku posebnu vrstu demokratije u kojoj postoji vladavine elite“ i da se pita povodom traženja sastanka nezadovoljnih građana sa predsednicom Ustavnog suda da „ako mogu oni, može bilo ko“, pokazuje aroganciju i neznanje.

Istovremeno, predstavlja nedozvoljeni pritisak na ustavno-politički sistem i zagarantovan status i prava građana. Radi se o tome da građani, zbog nerada i korupcije u institucijama, zahtevaju vladavinu prava i da Vlada ostane kod svojih odluka, a najviši predstavnici vlasti ih pokušavaju diskvalifikovati zamenom teza, da su baš oni, umesto vlasti, svemoćna elita koja bez demokratskih procedura i principa vlada državom i društvom u celini.

Umesto da objasni kako je moglo doći do toga da je Vlada kojom je 2022. predsedavala prekoračila granice svojih ovlašćenja i da li je to urađeno svesno, te šta je učinila da pronađe pomenutu peticiju, Brnabić, iako predsednica Narodne skupštine, meša sudstvo i tužilaštvo i principe njihovog rada sa institucijom Ustavnog suda kao samostalnog i nezavisnog državnog organa koji nije deo pravosuđa.

Zbog toga treba ukazati da je ovaj sud ustavni institut zadužen za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Nažalost, sudije ovog suda kao istaknuti pravnici taj status i dostojanstvo institucije ni ovom prilikom nisu opravdali.

Sada je potpuno jasno zbog čega je Ustavni sud, kao i ceo politički sistem, bio izuzet iz Akta o promeni Ustava koga je početkom 2022. godine proglasila jednostranačka Narodna skupština.

Autor je sudija Apelacionog suda u penziji i član CEPRIS-a

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.