Roditelji „nestalih beba“ nisu ludi

Vlada je u petak, 21.2. predložila da Skupština uvrsti u dnevni red predlog ovog zakona za usvajanje, pa će nadležni odbor već u ponedeljak, raspravljati o njemu.

O konsultacijama

Svoje pravničko znanje, poznavanje međunarodnih standarda i mehanizama smo uložili da „Predlog zakona za nestale bebe“ bude bolji. Od predloga koje smo dali – i Jukom i roditelji – usvojena je „zapeta“. Dovoljno da Ministarstvo pravde više puta izjavi da smo konsultovani, da smo učestvovali i da su neki predlozi prihvaćeni. Takvim izjavama, uz nepružanje informacije javnosti da se svi javno protive predlogu zakona, Ministarstvo pravde obmanjuje javnost i vređa profesionalni ugled i dostojanstvo svih onih koji su se uključili u proces da Srbija ispuni obavezu prema roditeljima: da donese poseban zakon koji će omogućiti dobijanje pouzdanih odgovora u vezi sa sudbinom svakog deteta.

Motiv

Imali smo jedan motiv: da pomognemo u otkrivanju istine. Verujemo da su se dogodila teška krivična dela. Videli smo da su posledice tog krivičnog dela: ogromno nepoverenje u državu u kojoj žive, rasturene porodice jer su roditelji često više poklanjali pažnju detetu koje je negde nego onoj koja su tu i mnogo mnogo bola. Pored svih tih posledica, videli smo i borbene ljude.

Kako su roditelji posumnjali u informaciju da im je dete umrlo? Različiti su slučajevi, ali za gotovo 95 posto je zajedničko: telo deteta nije predato roditeljima kako bi ga sahranili. Oni borbeniji tj. oni koji su se udubili u papirologiju, u silne procedure, u propise došli su do mnogih saznanja. Oni su otkrivali deo po deo veoma složene slagalice. Upoređivali su statističke podatke, potvrde i protokole, informacije u posedu organa i ustanova koje su morale da evidentiraju njihovo dete ili telo njihovog deteta. I shvatili da jedna greška u zavođenju, možda i nije greška. Telo deteta se gubi na putu do groblja, nekome između dve bolnice i slično. Neko je dobijao potvrde groblja sa datumom kremacije još dok je dete bilo živo.

Dakle, roditelji nestalih beba su mnogo toga saznali jer su bili uporni. LJudi iz ustanova su im, „ispod žita“ dali dokumentaciju na uvid, kada su tužilaštva bila u potpunosti zatvorena za njih. Onda kada su počeli javno o tome da govore, shvatili su da ima dosta ljudi u sličnoj situaciji. I da nisu „ludi“. Tako su se i udružili.

Roditelji znaju šta im je bilo zabranjeno da istraže i koja ustanova i u kom segmentu je ostala zatvorena za davanje odgovora.

Roditelji znaju šta zahtevaju u procesu saznavanja istine – od forenzičko-genetičke analize do veštačenja leša, do postojanja svedoka saradnika. To su instrumenti u istrazi. Otuda zajednički zahtev da se omogući istraga.

Tih instrumenata nema u „vanparničnom postupku“ koji ova država nudi predlogom zakona. Bez njih, sudija sudi na osnovu papira koje pribavlja od organa po instruktaži malo vičnijih roditelja. U papirima koji će biti dostupni nema istine: u njima ima samo potkrepljene sumnje.

U Narodnoj skupštini, pre tri meseca, 28. novembra svi roditelji, koji su po mnogim pitanjima u sukobu, su se izjasnili protiv predloga zakona. U ponedeljak će svi oni, sa svojim porodicama, doći ispred Narodne skupštine. Da se oštro suprotstave usvajanju ovog predloga. Oni znaju da ovo rešenje koje bi trebalo da bude za njih, to nije. Nije ni za njihovu decu.

Autorka je predsednica YUCOM-a, Komiteta pravnika za ljudska prava