Nerođendanska čestitka Aleksandru Šapiću

Ako govorimo o sličnosti, utvrdila sam da i sama imam poneku sličnost sa idejnim tvorcem ove manifestacije, gospodinom Aleksandrom Šapićem.

Gospodin Šapić i ja smo rođeni istog dana i zato sam rešila da danas zajedno sa njim proslavim nerođendan.

Otpevala bih i nerođendansku pesmicu, ali verujem da mu to ne bi prijalo, jer se on još uvek oporavlja od nerođendanske pesmice koju mu je, ne tako davno, otpevao Branko Kockica.

Umesto toga, odlučila sam da se u ovoj nerođendanskoj čestitki osvrnem na impozantnu karijeru gospodina Šapića, koja je prešla put od zgodnog sportiste do nezgodnog političara.

Gospodine Šapiću,

Rođeni ste istog dana kada i ja, pa sam bila radoznala da proverim šta još imam zajedničko sa Vama.

Usput bih postavila i nekoliko pitanja, ako mi dozvolite, a znam da ćete mi dozvoliti, jer ste izjavili da je ovo slobodna zemlja gde svako može da postavlja pitanja.

Moja pitanja neće biti neprijatna kao pitanja pojedinih novinara, jer ja sam samo jedna obična radoznala građanka, koja niti ume da montira snimke, niti je dobra u laganju, kao novinari sa kojima ne želite da sarađujete, što u potpunosti podržavam.

Stekli ste zavidan uspeh kao vaterpolista i Vaša sportska karijera bila je san mnogih sportista.

Sportisti, sa vrhunskim rezultatima kakve ste Vi postigli, obično nemaju vremena da se jednako posvete i svom obrazovanju.

Čestitam Vam i na tome, jer Vaš akademski uspeh govori o tome da ste Vi jedan izuzetan pojedinac, koji je spreman da ide do kraja – i u sportu, ali i do doktorske diplome.

To nam je još jedna zajednička stavka, pa se nadam da se nećete naljutiti ako Vas nazovem i kolegom, a gotovo sam sigurna da nećete imati poteškoća u čitanju između redova.

Osim toga, oprobali ste se i u glumi i zaista ste briljirali u ulozi Gangule.

Neki bi rekli da to i nije bila gluma, a oni zlonamerniji bi rekli da ste glumili sebe.

Ja se sa tim nipošto ne bih složila, jer Vaši medijski nastupi oličenje su smirenosti kada Vam pitanja postavljaju novinari iz prijateljskih medijskih kuća.

Samo ponekad Vas izbace iz takta oni drugi novinari i tada oni vešto iskoriste da Vas u medijima predstave kao Gangulu, koji ima probleme sa kontrolom besa.

Dalje, jako je pohvalno što ste cenu javnog prevoza snizili i uveli novi sistem plaćanja karte.

To mnogo znači Beograđanima. Nezgodni novinari bi Vas pitali da li ste snižavanjem cene javnog prevoza zapravo hteli da kupite sebi odgovor na pitanje: Zašto se ulazak u javni prevoz smatra igranjem Ruskog ruleta?

To što se autobus često zapali ili se tramvaj pokvari, ili vozač zaspi, zaista nije ništa čudno.

Pretpostavljam da su leteći točkovi autobusa, pripremna vežba za leteće taksije, a ja bih Vas samo pitala, kako se osećate povodom smrti nesrećne žene koja je stradala?

Da li ste pomislili, kao i ja, da ste to mogli biti Vi ili neko Vama blizak?

Takođe, pitanje izgradnje metroa interesuje mnoge Beograđane, a Vi ste izjavili jednom prilikom da ćete ga sami kopati, što je izuzetno pohvalno.

Plivačko iskustvo Vam je razvilo leđa, pa nije ni čudo što ste se upustili u taj poduhvat. Nažalost, za razliku od Vas, moja leđa nisu toliko jaka, gotovo da ih i nemam. Jedino što imam je pitanje kako napreduje kopanje?

Ako mene pitate, mislim da će Beograđanima biti previše javnog prevoza i da treba da se fokusirate ili na leteći taksi ili na metro.

Tokom izgradnje političke karijere, mnogi su primetili da fino izgrađujete i svoj dvorac na Bežanijskoj kosi, pa bih Vas pitala kako ste uspeli da dobijete rešenje o legalizaciji tako brzo?

Poznajem neke ljude koji godinama čekaju rešenje o adaptaciji terase.

Gospodine Šapiću, postoje još mnoga pitanja i zapažanja koja bih volela da podelim sa Vama, od humanitarne fondacije, do Vašeg zanimljivog interesovanja za grobove, kao i to da li ste možda čuli da širom Srbije postoje deca školskog uzrasta, ali ne bih da Vas opterećujem na današnji dan.

Najvažnije pitanje bih ostavila za kraj i pitala bih da li ste stvarno uživali u nastupu Branka Kockice ili ste doživljavali transfer blama kao i gledaoci?

Šalim se, znam da ste želeli da ga kaznite što Vas nije izabrao da učestvujete u njegovoj emisiji kada ste bili dete.

Neka Vam je srećan nerođendan, primite moje čestitke i za sve Vaše uspehe koje sam gore navela. Večeras ćemo Vi i ja, na suprotnim krajevima Beograda proslavljati nerođendan, a deliće nas nekoliko svetlosnih godina i datum rođenja, kao jedina sličnost koju imamo.

U potpisu,

Jedna sasvim obična građanka.

Čitaocima Danasa ću u poverenju otkriti da od gospodina Šapića ne očekujem odgovore na pitanja, dok bi nesumnjivo, svi odgovori fiktivnog lika, Gangule, bili povezani sa jakim leđima.

Građani se snalaze i plivaju nekako i bez njih, smejući se njegovim epskim lapsusima.

Međutim, građani ne shvataju da to uopšte nisu lapsusi, već gospodin Šapić u stvari tumači nadmenog lika po imenu Zalud Uzalud (Humpty Dumpty) iz Kerolove novele u ekranizovanoj verziji. U jednom delu razgovora sa Alisom, on kaže: „Kada koristim reč, to znači ono što sam izabrao za značenje“.

Na kraju, mislim da bi neko trebalo da kaže gospodinu Šapiću da se građani ne iskrivljuju od zla, već od smeha svaki put kada on progovori. Meni su se čak i slova iskrivila dok sam pisala ovu čestitku. Jer, „Jutros mi sunce javlja, smeh je izvor zdravlja, smeh nam lep život pravi, smejte se ha-ha, bićete zdravi…“

Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho ludens“