Rođene za "drugu kuću"

Izgovorio ju je moj rođak, koji je, eto „prošao sveta“, nije živeo sve vreme u provinciji, kao većina ljudi koja me je u tom trenutku okruživala. A znate, takvi ljudi govore „mudre stvari“ jer imaju više iskustva od nekih seljaka u provinciji, nekoj tamo zabiti na Kosovu. Nisam baš najbolje razumela, u tom trenutku, zašto je to probudilo bes u meni, ali sam imala želju da se suprotstavim tom „autoritetu“ po godinama, obrazovanju, iskustvu… „Ne, ja želim da radim i zarađujem za svoj život, nezavisno od toga da li ću i koga naći…“ – odgovorih. Ne sećam se da sam imala preteranu podršku za tu reakciju, valjda su mi odbacili na mladost, jer koja devojčica treba da se buni zato što joj je neko poželeo da se dobro uda. Može li se nešto bolje poželeti… Naravno, nije naodmet da se završi neka škola, eto ide i taj 21. vek, teže je danas za posao, opet znače dve plate, koliko god da je „gospodin bogati“ imućan. Ali to svakako nije prioritet, ako može može, ako ne može, neka je živa i zdrava, „to je ionako rođeno za drugu kuću“.

Moglo bi se ovako pisati u nedogled o okruženju u kome sam odrastala poslednjih tridesetak godina. Međutim, to još uvek nije prošlost. I danas, pod istim takvim, pa možda i gorim okolnostima, žive devojčice, devojke, žene… Sličan bes sam osetila i kasno sinoć, videvši kako se, izvesni Žika, voditelj veoma gledane emisije na Radio-televiziji Srbije, odnosi prema jednoj devojčici, omalovažavajući ujedno svetski poznatu teniserku Anu Ivanović, ali i ceo ženski rod. „Ti ćeš kao Ana Ivanović, da se dobro udaš“ – bile su reči poznatog voditelja, upućene devojčici, vidno mlađoj od ostalih gostiju, malih tenisera. Ali ni to mu nije bilo dovoljno, već je, po dobrom, starom, srpskom običaju, nastavio i da provodadžiše, pitavši jednog od dečaka: „Je l’ ti se sviđa, lepa je, a?“ Da joj se na vreme nađe prilika, ako je on hoće, pošto se ona „ne pita“.

Živorad Nikolić Žika je bukvalno ponižavao svoju malu gošću, koja nije mogla na ovo da odgovori jer još uvek nije ni svesna težine njegovih reči. Sa druge strane, potpuno je nipodaštavao dostignuća poznate srpske teniserke. Jer je ona, isto tako žena, koja se valjda po nekim „srpskim pravilima“ ostvarila tek kada je stupila u brak sa Švajnštajgerom. Ne znam koliko je voditelj svestan onoga što je izgovorio ali bi možda trebalo da prelista ovdašnju žutu štampu, gde se, pored komentara sličnih ovom njegovom, nalaze i slike ubijenih žena, koje su život izgubile baš zbog ovakvog tretmana. Sve što je muškarcima plus i prednost, ženama je etiketa. On je neženja, a ona baba devojka. Ako par ne može da ima decu, verovatno je problem do nje. Zna se ko treba da brine o kući i deci… On je razveden, a ona je raspuštenica. Muškarac može da izlazi do kasno u noć, ženama to ne liči. On je muškarčina i faca zato što je imao dosta partnerki, a ona je kurva…

Ima li kraja?

Autorka je novinarka i urednica RTV Mir iz Leposavića