"Roštiljanje" Davenporta

Oni su se prema ambasadoru Davenportu, uredno pozvanom da predstavi godišnji izveštaj EU o napretku Srbije, ponašali kao, u filmovima iz daleke prošlosti, urođenici koji su uz pesmu i ritualnu igru, pripremali kazan za bele zarobljenike.

Više od četiri sata ambasador je bio izložen torturi, ma linču članova SRS i Dveri samo zato što je predstavnik EU uz, kao dodatno otežavajuću činjenicu, da potiče iz Velike Britanije u procesu razvoda sa Unijom. Nije ih u tome sprečila ni činjenica da se u poseti nalazio ministar inostranih poslova te zemlje.

Teško je smisliti sve neprijatne, neodmerene, nepristojne, duboko uvredljive izraze i gestove agresivnih radikala prema pozvanom gostu, suprotno najboljim običajima srpskog naroda čije interese, navodno, ekskluzivno predstavljaju. Oni su tako onemogućili održavanje sastanka i razgovor o temi koja je i svrha postojanja odbora. Pokazalo se da je V. Šešelj kao jedini član odbora i organizovao dolazak i aktivnost grupe radi sabotiranja sastanka na koje skupštinsko rukovodstvo nije imalo odgovor.

Inače razumljiv, mada situaciji neprimeren prigovor da ne mogu razgovarati, što, očigledno, uopšte nisu ni nameravali, o tekstu na engleskom jeziku, bio je početni, formalni povod za nekontrolisan napad i ponižavanje predstavnika EU. Mirno, dostojanstveno držanje g. Davenporta dodatno je podsticalo napade na njega, na Evropsku uniju i, samo uzgred, nenaglašeno, na vladu zato što prihvata komunikaciju na stranom jeziku i prisustvo predstavnika EU njenim sednicama.

Tok i završetak sednice odbora, opterećeni negativnom energijom bez značajnijeg pokušaja pripadnika drugih opcija pa i predsednice skupštine obaveštene o razvoju događaja, da se sa tim prestane, ambasador zaštiti i odbrani dostojanstvo najvišeg predstavničkog tela građana Srbije, moglo bi biti shvaćeno kao da nije ni bilo stvarne volje da se taj posao i obavi. Nije to, uostalom, ni prvi put da diplomatski predstavnik EU bude, i od nosilaca najviših vlasti, javno prozivan i čak, optužen da ne govori istinu.

Može se samo pretpostaviti kako bi jedna suverena a prijateljska država reagovala na takav postupak prema njenom ambasadoru! I, ne treba se zavaravati: gore je odsustvo reakcije iz Brisela umesto najoštrijeg protesta. Utoliko ima više razloga za jasno, neuvijeno izvinjenje predstavniku EU bez obzira na Bregzit.

Bilo je izvesno, i ne malo gledalaca koji su, možda, uživali gledajući „roštiljanje“ jednog zapadnog ambasadora, što odražava neveliki pad opredeljenja javnosti za izabrani evropski put Srbije. Tome, izvesno, nije kriv ni narod ali ni ambasador Davenport. Istina je da ni sve poruke iz Brisela nisu bile povoljne, da su članovi različitih tela Unije donosili ne uvek istovetne vesti, ali one su pre više nego manje odražavale stanje i spor napredak naše zemlje u sprovođenju prihvaćenih reformi nego loš odnos EU prema nama.

Bez obzira na držanje ambasadora Davenporta, na naknadne osude izjava i ponašanja radikala i Dveri, ostao je gorak utisak o našoj zemlji, građanima i, inače, nefunkcionalnim demokratskim institucijama; uz zabrinjavajući nagoveštaj o pravcu i načinu delovanja radikalsko nacionalističke opozicije koje će naš put ka Briselu, i pored ne uvek ubedljivog opredeljenje vlade, učiniti dugim i punim prepreka.

Ishod ovog sastanka pokazuje da to ne treba da bude briga samo vlasti već i onog dela opozicije koja je taj put i otvorila! Da li će i koliko novi razgovor, uz izraženu spremnost ambasadora da predstavi izveštaj kad se za to obezbede uslovi, uspeti da delom popravi štetu, tek ćemo da vidimo.

Autor je član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta