RTS – ogoljeni javni servis vlasti

Radi se o optužbama za pristrasnost i naklonost informisanja, što je dovelo do narušavanja poverenja dela javnosti u odnosu na Javni medijski servis.

Na optužbe za pristranost uprava RTS-a se oglasila saopštenjem preko PR službe. „Predstavnici vlasti izrazili su svoje nezadovoljstvo radom i izveštavanjem RTS-a direktno u našem Jutarnjem programu porukom da Javni servis neobjektivno obavlja svoj posao, bez jasnog obrazloženja šta je to bilo neobjektivno“ – kaže se na početku saopštenja.

Iz RTS-a nisu ih upitali: „Čime ste nezadovoljni? Šta je neobjektivno iz obilja vašeg svakodnevnog prisustva u mnogobrojnim emisijama? Kako na Radio Beogradu tako i na Televiziji Srbije.“

Nasuprot ljudima iz vlasti i apologista im, predstavnici opozicije, organizatori građanskih protesta, ljudi koji drugačije misle, takve prilike, da direktno u Jutarnjem programu RTS-a kažu, nisu imali. I nemaju.

Zašto? Zbog političke nepristrasnosti RTS-a? Promovisanja različitosti, tolerancije? LJudskih i građanska prava? Ispunjenja obaveze „potpunog informisanja građana Srbije“?

Veliki je novinarski izazov ne zagristi udicu s ugodnim mamcem vlasti. Ne prihvatiti u ponuđenoj predstavi ulogu državnog novinara.

„Naše istine nisu baš tako jednostavne, pre bi se reklo da su prilično teške“ – kaže se u saopštenju. Za RTS ovo može biti pouka da se ne ide istim tragom, ne i opravdanje za pristrasnost.

I ne radi se o predizbornim pravilima i broju Vučićevih pojavljivanja u Dnevniku RTS. Ne radi se ni o zahtevu za program po volji vladajućih ili opozicionih stranaka. Radi se o građanima koji kada su manje informisani, manje su sposobni da efikasno učestvuju u demokratskim procesima. Naravno da ima takvih interesa. Ali oni ne pripadaju RTS-u.

Nakratko o porukama vlasti u Jutarnjem programu. To je primer kako vlast koristi RTS da stvori efekat optužbi za pristrasnost. Time, s jedne strane prikriva stvarne povoljnosti informativnog programa prema svojoj strani. S druge strane usmerava gledaoce na druge, njima otvorenije medije, s kojih ne silaze.

Politička vrhuška na vlasti poverenje medija oblikuje onim što priča o medijima. Ne stvarnim medijskim sadržajima. To se vidi iz stava vrha vlasti o rijaliti programima. Skoro pa u horu. Iste reči. To rade i u odnosu na štampane medije. Ne žele nepristrasne sudije političkih činjenica. Ono što demokratiji treba, njima smeta. Žele partijske vesti.

Građani izlaze na izbore da bi birali ljude kojima će poveriti vođenje državnih poslova, ne vođenje međusobnih svađa, klevetanja, žigosanja. U Srbiji je na vlasti administracija koja je neprijateljska prema opozicionim vrednostima, drugačijim idejama i interesima. Vlast koja političke protivnike tretira kao kriminalce. Pravno? Ne. Ne goni ih. Ali kleveta. Kad god i gde god. I za to koristi medije. Redovno i RTS. Vlast koja pokazuje autoritarni stav, koja nema razumevanje za dijalog. Osobito ne za drugačije stavove u medijima.

Opravdana je zabrinutost da RTS ima tendenciju da favorizuju ljude iz vlasti. Ovo ne zahteva posebnu argumentaciju. Vidi se, čuje se. Vidno je ublažavanje provere činjenica koje vlast plasira i preko RTS-a. Greške je moguće praviti, ali nenamerna pristrasnost se nikada ne dešava. Građani na protestima su deo javnosti. Kolika treba da je javnost pa da RTS „uvažava zahteve javnosti i za svoje delovanje odgovara javnosti“. Kako RTS ispunjava „programsku orijentaciju nepristrasnog i objektivnog informisanja, nezavisnu poziciju i vrhunski kvalitet“?

Dok visoko kvalitetno novinarstvo pretpostavlja otklon od vlasti, što je temeljni princip RTS-a, i važna pretpostavka za ustavno, demokratsko funkcionisanje srpskog društva, dotle RTS (i)nscenira Đurićev jutarnji trening za potrebe političke propagande!

RTS nema stabilan izvor finansiranja sve dok se finansira i od strane vlasti. Iako vlada ima ulogu osnivača i finansira proizvodnju vesti, to „ne sme uticati na uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju RTS“. Šta ili ko utiče na zapostavljanje obaveza RTS-a u punom formatu? Ima li RTS kapacitet da se otkloni od kontrole vlasti?

Ozbiljna istraživanja ukazuju da su pad građanske i demokratske aktivnosti građana, kao što je npr. odziv birača ili dobro ili loše vođene javne finansije u državi, u jasnoj, direktnoj vezi sa kvalitetnim javnim novinarstvom. Zloupotreba moći u javnoj sferi u direktnoj je koleraciji sa kvalitetnim nepristrasnim i preciznim javnim informisanjem.

Razmišlja li se u upravi RTS-a da Programska koncepcija kojom se ostvaruje javni interes, (utvrđuje je Upravni odbor, izrađuju i predlažu direktor RTS-a, direktori programa i urednici) neretko brani političare na vlasti od vrsnih novinara, iznošenja kritičkog mišljenja opozicije, organizatora, učesnika javnih protesta, stručne javnosti i drugih ličnosti. Svesno ili ne, sužava javni interes ka interesu vlasti.

Razmišlja li se u Programskom savetu RTS-a da je interes slušalaca i gledalaca da znaju „ideje i mišljenja o pojavama, događajima“ u zemlji u kojoj žive. Kroz koje programske šeme da zadovolje takvu potrebu – što je deo posla Programskog saveta.

RTS s razlogom posvećuje mnogo prostora za pokrivanje rada vladine mašinerije. Ukoliko uz to ne ide i izlaganje vlasti moći javnosti, i praktikovanje novinarstva kao moralne sile od uticaja na javnu politiku, javni medijski servis biva ogoljeni servis vlasti.

„RTS ne može biti odgovoran što u srpskom društvu među političkim akterima nema dovoljno poštovanja, uvažavanja i dijaloga…“ – ali jeste odgovoran da uređuje program poštujući programsku orijentaciju i programske ciljeve: „da omoguće izražavanje ideja i mišljenja koja su zastupljena u zajednici, da podstiču na raspravu u duhu tolerancije“, „poštovanje i podsticanje pluralizma političkih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ….. stanovištu ili interesu“; „nepristrasno obrađivanje političkih i drugih pitanja, omogućavajući ravnopravno sučeljavanje različitih stanovišta;“ – sve u tekstu pod navodnicima citirano iz propisa o radu RTS-a.

Ako Miodrag Majić ocenjuje da je pravosuđe pod političkim pritiskom izvršne vlasti kojoj više niko ne može da stane na put, (24. 2. 2019, Danas) preokrenuti ove alarmantne trendove, vratiti poverenje u informativne programe RTS-a pripremajući ih prema vrhunskim pravilima struke, uz ponovno uspostavljanje vere u ostvarljivost javnog interesa i demokratskih procesa, nama prečeg posla u RTS-u i za RTS.

I nije u srazmeri, kako stoji u saopštenju uprave upućenog preko PR služba RTS-a – „po jednima, jasan je manjak poslušnosti, po drugima, jasan je višak poslušnosti“ – čime uprava ukazuje na jednaku distancu od jednih i drugih. A nije tako. Jedne, s predstavom o jasnim manjku poslušnosti RTS svakodnevno ugosti u mnogobrojnim emisijama radija i televizije. Počev od „direktno u našem Jutarnjem programu“. A drugi, kad-kad stignu do neke emisije, ali najčešće do ulaznih vrata RTS-a. Ne zato što su pozvani već s namerom da ukažu na diskriminaciju u odabiru informacija koje Javni medijski servis šalje javnosti.

Autor je politikolog iz Požege