Ručaj, idi spavkaj, tebi je lepo!

I nađoše rešenje, uzeće nam aerodrom da nas oslobode troškova. Na pomenutom sastanku direktor Aerodroma je dostojanstveno ćutao, nije hteo da remeti tišinu.

Vrativši se u Niš gradonačelnik sazva Gradsko veće i pročita odluku od „najumovi“ partijski. Odluka „poklanjamo Vam Aerodrom čim uplatimo 32 miliona“ je pala. Gradsko veće je donelo odluku da se prvo poveća kapital Aerodroma za 32 miliona dinara a onda da se pokloni. Ona 32 miliona dinara su za „nek se nađe“ i „zlu ne trebalo“. Nešto kao ukrasna mašnica na poklon.

Naravno da je sve bilo jednoglasno. Zamislite da imate ozvučenje sa šest zvučnika i na pet zvučnika ide jedna pesma a na šesti druga! Na šta bi to ličilo?

Radosnu vest o poklonu saopštiše nekako tiho i nečujno. „Ama ništa se ne čuje, može malo jače?“ – uzviknu zbunjeni narod. Vide građani da je nešto važno ali šef na Gradsko veće spustio glavu pa čita u cipele, niko živ ga ne čuje! „Razglas malo jače“ povikaše ali jok. Jedan iz prvih redova priđe i nasloni uvo na cipele te nekako razabra o čemu se radi.

Radosna vest metodom „uvo na uvo“ se prenela vrlo brzo, ushićena masa, „ološ elitni“ se okupi u centru grada. Veselje. Igranje i pevanje sa podvriskivanje. Nađoše se tu i neka gunđala, traže smenu gradonačelnika i Gradskog veća. „Neću ja da vesti saznajem preko radio Milevu“ i traže da se kupi kvalitetan razglas i to onaj WiFi (bezživčani), stavi na Gradsku kuću, mikrofon kod predsednika na državu, pa da lepo govore slušamo uživo ili na mobilni. To je mnogo jeftiniji razglas od Gradsko veće a radi isti posao. Postojeći em se ne čuje em negde bije na masu, izbušio budžet Grada, Goricu, Divljane, Inkubator centar i šta sve ne.

Kao „fan“ postojećeg razglasa dođe i ministarka saobraćaja da izvadi situaciju. Neće nam uzmu aerodrom, samo neće biti naš. Neće niko da ga uprti i odnese ali Vlada će mnogo bolje da se brine o njemu. To unese pravu pometnju među radosni narod. Setili se građani da treba menjamo fasade. EU daje pare za „energetsku efikasnost“, da li sad mora i kuće i stanove da poklonimo na EU? „Lele“ poče kuknjava napolje. Najmudriji među okupljeni uteši narod, „treba verovati ministarki“. Eto, ona će svoju nepokretnu imovinu da pokloni Vladi Republike Srbije. Neće nigde da je odnosu a mnogo bolje ima da se staraju o njoj nego ona sama. I pade dogovor, „poklanjamo, odmah posle nje“.

Pade i tajno zasedanje u Beograd. Tamo odlučiše da odlože davanje poklona. Preko razglasa na Skupštini grada saznajemo da je to zbog neki pojedinci i „interesne grupe“. Motači kablova bi da maznu aerodrom!

Javi se i predsednik države. Dolazi da nam sve potanko objasni samo da nas uklopi u raspored. Mora da na još neka mesta izvrši objašnjavanje. Ne reče kako dolazi, kolima ili autobusima.

A da smo kupili lep razglas ne bi trebalo toliko da se čeka. Samo kaže šta ima u mikrofon. „Sad ručaj, sad podrigni, idi spavkaj, tebi je lepo, tebi je lepo…“

Autor je član Upravnog odbora Udruženog pokreta slobodnih stanara (UPSS) iz Niša