Ruši li ruski kapital Mila Đukanovića?

 Ovaj crnogorski trač citiram samo zato da dam dodatnu dimenziju pitanju koje mi je prvo palo na pamet – zašto bi ruski kapital rušio vlast u Crnoj Gori, kako mu se spočitava, kad je u toj državici, kao što rekoh, impresivno zastupljen? Ali cifrom koja je u odnosu na ukupnu vrednost ruskih stranih investicija – uslovno rečeno beznačajna. Prema podacima Centralne banke Rusije, ta država je poslednjeg dana decembra 2014. u Crnoj Gori imala investiranih 1,347 milijardu dolara od ukupno 388,4 milijardi dolara, ruskih direktnih investicija u inostranstvu. Cifra investirana u Crnoj Gori sasvim je neimpresivna prema ukupnim ruskim inostranim investicijama, ali je velika ne samo u odnosu na veličinu crnogorske ekonomije nego i u odnosu na visinu ruskih investicija u državama susednim Crnoj Gori. Recimo, u po populaciji deset puta veću Srbiju Rusi su decembra 2014. godine imali investiranih 1,469 milijardi dolara, u neuporedivo jaču hrvatsku ekonomiju 514 miliona dolara, a u BiH 940 miliona dolara. Sve to po podacima Centralne banke Rusije.

Prema navodima Centralne banke Crne Gore u tu je državu 2014. godine stiglo 498,1 milion direktnih stranih investicija, Centralna banka Rusije tvrdi da su od toga 178 miliona bile ruske.

Nije potrebna statistika, dovoljno je bilo usred nekarakterističnog oktobra prošetati Crnom Gorom – čuveni budvanski restoran Kod Krste dupke je pun Rusa, svi su oglasni panoi o raznim prodajama ispisani i na ruskom – pa da se zna da su glavni crnogorski turisti, i pored uvođenja sankcija Rusiji aprila prošle godine, Rusi. Prema podacima Centralne banke Crne Gore prošle godine su 30 odsto od ukupnog broja turističkih noćenja bila noćenja ruskih turista. Za njima odmah slede (24 odsto) turisti iz, takođe prethodnih dana i nedelja, prozivane Srbije.

Dakle, crnogorska ekonomija oslanja se na ruski kapital, a crnogorski turizam na ruske turiste. Može li NATO oterati i jedne i druge?

ČEKA LI NATO CRNU GORU RAŠIRENIH RUKU: Da budemo direktni, svetski trenutak za prijem Crne Gore i Makedonije u NATO nije najpovoljniji. Ako je TO razlog za opozicionu pobunu u Podgorici. U NATO se prima konsenzusom onih država koje su već unutra. Posle prošlonedeljnih političkih promena u Kanadi, bitnoj članici NATO, može li se očekivati da Džastin Trido istovremeno ljuti Ruse i radi na uspostavljanju novih odnosa Otava-Moskva? Jedan glas protiv je dovoljan, ali da ne zaboravimo da je Francuskoj (slučaj Mistral), a naročito Nemačkoj i njenim poslovnim ljudima preko glave sankcija uvedenih Rusiji. Na primer, Berlin nije ostao dosledan stavu koji je nametao državama kao što je naša da ruski gas u Evropu mora ići ukrajinskom rutom. Pa i neće – nego umesto Južnim ići će Severnim tokom 1 i 2. Nemačkoj ide dvostruki šnjur: em ne ljuti Ruse, em kupi kajmak odnosno tranzitnu taksu. Nije na odmet spomenuti steloviti pad zapadnog rejtinga radikalno antiruski raspoloženog ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka. Što se kaže, na kraju, ali ne najmanje važan je aktuelni američki grč da izdejstvuje što brži prekid rusko -sirijskog napredovanja u Siriji i početak političkih pregovora o njenoj budućnosti. Kao i nemačka groznica od narastajućeg sirijskog izbegličkog talasa koji je sada, veruje se, u rukama koga drugog nego-Rusa. Treba li im sada crnogorsko članstvo u NATO da ljute ili ucenjuju Rusiju?

Dakle, ako ruski kapital ili politika tresu vlast u Podgorici ne (moraju da )čine to direktno. Ima i drugih po ruskih zainteresovanih da kažu: ne da mi nećemo vas, nego vi nećete nas. Šatro. A i podgorički scenario sasvim liči na makedonski. A u Makedoniji direktne ruske ruke nije bilo! I da budem gruba: iz dosadašnje istorije je poznato da Rusi više vole tenkove nego nevladine organizacije. Mada je jedan ruski komentator neki dan poentirao tvrdnjom kako je ruski predsednik Vladimir Putin upravljanjem sirijskom krizom pokazao kao ne ume samo da se bije!