Rusija i Unija

Pre podne je bio na memorijalnom skupu u Grdelici zajedno sa Dodikom, a popodne u Kombank areni na svojoj glamuroznoj konvenciji na kojoj su pozvali da se glasa za njega Šreder, Guzenbauer, Sijarto… I jedan Tolstoj, predstavnik ruske Dume.

To je dosledno njegova politička matrica kojom lepi duboku podelu u srpskom društvu – i Unija, i donekle Rusija. Mnogi u javnom mnjenju kritikuju tu matricu kao pogrešnu i kontraproduktivnu, a nema sumnje da bi neki imali i ličnog interesa a ne samo političkih simpatija, kad bi ta matrica bila promenjena, u jednom ili u drugom pravcu. A to što je taj lepak njegova autoritarna vlast, te je usled toga veštačka i marketinško-medijska, pa može pući gore i teže, nego sama od sebe, u ovoj kampanji nije mnogo vidljivo.

U ovoj kampanji niko se ne usuđuje da bude više za EU od Vučića, ne videći da je njegov glavni politički kvalitet upravo u tome „usuditi se“. Jer, Vučić se na izborima za gradonačelnika 2004. Beograda koje sada pominje kao primer kako je priznao izborni poraz i čestitao pokojnom Nenadu Bogdanoviću, usudio da ugasi četničke pesme i pusti rep muziku. Sa druge strane, od rusofilnih kandidata, niko se ne usuđuje ni da bude manje naklonjen Moskvi od Vučića koga Putin treba da primi u ponedeljak i isporuči mu avione, kako bi stigli kao glavni događaj u kampanji, koji to nije.

Tako se i u petak Vučić usudio da kombinuje Gredelicu i Šredera, a ako bi se neko i kritički izrazio o tome, to bi bila promašena meta, išla bi na račun Unije i Nemačke, a ne lidera Srpske napredne stranke. Dokle će to usuđivanje raditi kod birača i stvarati im iluziju da su izabravši Vučića, izabrali sve, ili jezikom reklame za instant kafu „dva u jedan“ nije toliko presudno pitanje. Već je pitanje u onome što Vuk Jeremić naziva naglim i drastičnim promenama u svetu, koje mogu da donesu iznenadnu političku krizu u Srbiju. Naglu, drastičnu i onakvu kakvoj se niko nije nadao slušajući reči o evropskoj porodici naroda i bratskim i istorijskim vezama sa Rusijom.