Ruska satira o Putinu: Više ništa nije smešno

Nijedan drugi sovjetski ili ruski lider novijeg doba nije toliko dugo vladao, ali Vladimir Putin je na dobrom putu da, po dužini vladalačkog staža, nadmaši i samog DŽugašvilija. Štaviše, jedna savremena anegdota, poredeći dvojicu lidera, pravi ovakvu inverziju: „Činjenica: Staljin je uspeo da živi pod Putinom samo 149 dana (od 7. oktobra 1952. do 5. marta 1953).“ Putin je naime rođen u oktobru 1952, a Staljin je umro u martu 1953.

Vladimir Vladimirovič je postao predsednik Ruske Federacije 2000. godine, a put ka tome da može da vlada još dugo, utrle su mu promene Ustava 2020. godine, prema kojima se njegovi prethodni predsednički mandati anuliraju, i on ima pravo da se ponovo kandiduje za najvažniju državnu funkciju. Ove promene znače da od 2024. godine Putin, praktično, kreće iz početka i moći će da provede na funkciji još dva šestogodišnja mandata. U međuvremenu, Putin je dva puta bio i premijer Rusije, što je inspirisalo neke duhovite ljude da to ovako vide: „Predsednički kandidat Vladimir Putin obećava da će ispraviti greške Vlade koje premijer Vladimir Putin nije ispravio, a koji je sve nevolje nasledio od bivšeg predsednika Vladimira Putina.“

Ustavna akrobatika koja je izvedena pre dve godine, nije se svima svidela, pa je izazvala satirične reakcije: „Putin je rekao da Ustav treba menjati, jer Ustav kaže da Putina treba menjati.“ Kada je najviši pravni akt, ipak, promenjen, Putinovi protivnici su prepričavali ovaj vic:

– Ko je opasniji za društvo, hronični alkoholičar ili hronični narkoman?

– Hronični predsednik.

Oni koji ne pristaju da imaju „hroničnog predsednika“, a nemaju moći da to promene, pribegavaju kritici u formi političkih šala, poput:

– Da sam na mestu Vladimira Vladimiroviča, ja bih se ubio.

– On je to i uradio.

– Uradio? Na koga misliš?

– Na Majakovskog. A na koga ti misliš?“

A da će Putin, nažalost, svojih protivnika još dugo upravljati najvećom zemljom sveta, impliciraju sledeći vicevi:

„Svi vi koji ste propustili ceremoniju inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina, ne nervirajte se. Pogledajte je sledeći put“; „A šta ako je Putin već napisao sva novogodišnja obraćanja do 2036. i sada jednostavno ne mora ništa da radi?“

A kako je Putin, osim, promenama Ustava, obezbedio tako dugovečnu vladavinu, objašnjavaju njegovi kritičari, služeći se, za rusku političku scenu, tako svojstvenim jetkim humorom: „Kako je teško vratiti se u stvarni život posle gledanja konferencije za štampu Vladimira Vladimiroviča Putina“; „Postoje laži, velike laži i Putinove konferencije za štampu“; „Posle Putinove konferencije za štampu, najpopularnije pitanje u Rusiji je – gde je ta prelepa Rusija i kako do nje doći?“ Pošto su pomenute konferencije potpuno obesmišljene, pojavio se dijalog koji ih ovako vidi:

– Petroviču, imate li pitanja za Vladimira Putina?

– Ne, znam sve njegove odgovore.

Oni koji ne smatraju da Rusija ide u pravom smeru, i da postoji nesklad između ulepšane slike u izjavama državnih funkcionera i stvarnosti, na tu stvar gledaju ironično: „Jedna stvar koju ne mogu da razumem je kako tako uspešan predsednik ima državu u buli?“ „Iz Putinovog govora sam shvatio da je u zemlji sve u redu i da će biti još gore.“

Da dobro osmišljeni marketinški potezi ne mogu da zamene konkretne ekonomske rezultate i da ne nailaze na odobravanje kod svih, pokazuje naredna invektiva: „Putin sedi i bolno razmišlja: ‘Šta sve nisam uradio za narod? Ronio sam u batiskafu, leteo sa ždralovima, vadio amfore iz dubina, lovio medvede i štuke. Šta mu još nedostaje?!'“

Na mnogo puta zvanično izrečene tvrdnje, da se ruski predsednik žrtvuje za svoj narod, zbog čega nema privatni život, usledila je reakcija: „Putin je oženjen Rusijom, ali svojoj ženi nikada ne daje platu.“

A kako, tobože, Putin vidi problem siromaštva, dočarano je kroz monolog:

– Kakvo siromaštvo?! O čemu vi govorite? Pa, svi moji prijatelji su milijarderi!

Međutim, po oprobanom receptu, nerešeni unutrašnji problemi vezani za standard, nezaposlenost, tehnološki razvoj, mogu da budu potisnuti na marginu, ukoliko se kao dominantni diskurs nametnu teme o genocidu nad ruskim narodom u Donbasu, nacizmu u Ukrajini, pretnjama da će Ukrajina dobiti nuklearno naoružanje i ugroženosti spolja, što se može razumeti na primeru ovih opaski: „Shvatite: Putinu su zaista potrebne baze NATO-a u blizini naših granica. Na kraju krajeva, to znači – ‘neprijatelj je na vratima!’ A pošto je neprijatelj na vratima, a danas ili sutra je rat, onda zaboravite da mislite na: – rast blagostanja; – suzbijanje birokratske samovolje; – građanske slobode; – promenu vlasti…“; ili: „Pitanje koje nikada nije postavljeno na Putinovoj konferenciji za novinare: ‘Kada će Rusija prestati da preti sebi svojim susedima?'“ Dakle, ljudi, koji na ovaj problem imaju iskošeni pogled, komentarišu ga iz svoje vizure: „Ranije je podmukli Zapad hteo da zauzme Rusiju i pretvori je u koloniju, ali Putin nije dozvolio da se to dogodi – on je sam zauzeo Rusiju i pretvorio je u koloniju.“

O sporu Rusije i NATO-a i zahtevom ruskog vrha da se Zapadna vojna alijansa neće dalje širiti na istok, mogu se čuti i ovakva karikirana zapažanja: „Putin je tražio garancije od Boga da će otići u raj“; „Putin je okupio fizičare i zahtevao da daju garancije o neširenju svemira.“

O sve većoj međunarodnoj izolaciji ruskog predsednika, svedoče, pomalo, pakosni vicevi: „Vrhovni vođa Severne Koreje Kim DŽong Un pozvao je Vladimira Putina u Pjongjang na Samit G2.“ „Prestaću da zovem Putina. Makron je najavio najteže sankcije EU do sada.“

Kada čujete ovakve satirične komentare, uvek se pitate kako zbog njih prolaze oni koji ih osmišljavaju i prepričavaju. Odgovor, možda, leži, takođe, u satiričnoj formi: „Rusija je slobodna zemlja! LJudi koji kritikuju Putina slobodno se kreću – po dvorištu zatvora!“

Poznato je da humor ima terapeutsko dejstvo i da pomaže ljudima da izdrže teške trenutke. Popularnost ruskog političkog vica daleko prevazilazi granice najveće zemlje. Međutim, u Rusiji više ni humor nije ono što je nekada bio:

– Hoćeš da ti ispričam vic o Putinu?

– Ne.

– Zašto?

– Zato što više nije smešno.

Autor je satiričar