Ruski agent u Srbiji – idealan posao za neradnike

Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu mnoge zemlje su došle do iznenadnog saznanja da se pojedini članovi ruskog diplomatskog osoblja bave i pomalo nedozvoljenim aktivnostima, na primer špijunažom, podrivanjem državne bezbenosti, hibridnim ratom i sličnim nediplomatskim operacijama.

Iz SAD-a je proterano 60 diplomata, iz Holandije 17, Španija je nepoželjnim proglasila njih 25, Poljska – 45, Belgija – 21, i tako redom. Među državama koje su smanjile broj osoblja u ruskim ambasadama nalaze se i Francuska, Kanada, Švedska, Norveška, Hrvatska, Severna Makedonija, Češka, Slovačka, Italija, Danska, Estonija, Letonija, Irska, Rumunija, Australija…

Nakon što je početkom aprila saopštila da će 40 ruskih diplomata biti proterano iz Nemačke, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je objasnila razlog: „Smatramo da rade za ruske obaveštajne službe. Imaju pet dana da napuste Nemačku… Ovo više nećemo tolerisati“.

Nešto slično tih dana saopštio je i francuski Generalni direktorat za unutrašnju bezbednost, rekavši kako su otkrili tajnu operaciju koju su izvele ruske obaveštajne službe na njihovoj teritoriji, pa su zato šest ruskih diplomata proglasili nepoželjnim osobama.

Ruskih diplomata nikad dosta

Pokazalo se da je rusko diplomatsko osoblje neuobičajeno brojno. Nakon proterivanja onih 70-oro, u Bugarskoj je ostalo 43-oje u ruskoj ambasadi. Poređenja radi, bugarska ambasada u Rusiji ima ukupno 12 zaposlenih. Šteta što je ruska diplomatija obavijena velom tajne, bilo bi zabavno videti sistematizaciju radnih mesta u nekoj ruskoj ambasadi. Sekretarice i sekretari – 38, prevodioci – 23, sistem administratori – 12, vozači – 35, kuvari i kuvarice – 16, majstori za sitne popravke – 18…

Srbija nema problema s ruskim agentima, naše službe nisu primetile nikakve čudne aktivnosti ruskog osoblja, a naše vlasti se ionako drže devize “Ruskih diplomata nikad dosta”.

Nije poznato koliko ljudi upošljava ovdašnja ruska ambasada, ali koliko god da ih je – to je čisto bacanje para iz budžeta. S obzirom na ruskokolonašku atmosferu u našem društvu i na obožavanje Vladimira Putina koji je popularan skoro kao Aleksandar Vučić, nema sumnje da bi nebrojeni rusofili radili besplatno ono što Kremlj skupo plaća.

Prošle godine je ruski opozicioni političar Vladimir Kara-Murza saopštio da je sa grupom drugih opozicionara početkom maja održao sastanak u Beogradu.

U Rusiji nije baš bezbedno, pokušali su u Moskvi da održe seminar za opozicione kandidate za odbornike, ali su svi pohapšeni, njih tri stotine, i jasno im je stavljeno do znanja da se takvi skupovi više neće tolerisati.

Za Srbiju nisu potrebne vize, pa su se ruski opozicionari logično opredelili za Beograd. Kara-Murza kaže da su bili praćeni u Beogradu, te da je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin polovinom maja u Moskvi predao transkripte njihovih razgovora sekretaru Saveta za bezbednost Nikolaju Patruševu.

Prema njegovim tvrdnjama, upravo su ovi stenogrami poslužili kao povod za hapšenje opozicionara Andreja Pivovarova krajem maja.

Putinovo pomoćno osoblje

Kada je u januaru pokrenuta ova priča, Vulin je, naravno, sve demantovao, rekavši da je Kara-Murza ili budala ili špijun koji se predstavlja kao aktivista (ovo poslednje je tipično kremaljski narativ), pretio mu je tužbom, te naglasio da je u pitanju “opasna i sračunata podlost, kako bi se Srbija prikazala kao nesuverena zemlja kojom drugi upravljaju“.

Vulin nije baš poznat kao biće sklono istini, ali neka mu bude. Kara-Murza je na ovo uzvratio da je smešno što Vulin tek sad reaguje, kao i da je “državna TV Rusija 24 emitovala reportažu o tome kakve su sjajne srpske tajne službe jer su predale šta rade rusofobi“.

Pojasnio je i ko su rusofobi: ruske vlasti tako zovu one koji su protiv „autoritarnog i korumpiranog režima predsednika Vladimira Putina“.

Teško je odlučiti kome verovati: julovskom ministru koji je dogurao do najodanijeg funkcionera Aleksandra Vučića, čoveku koji širi mržnju prema svim susednim nacijama i glavni je zagovornik Srpskog sveta ili ruskom opozicionaru koji se istrajno bori protiv zločinačkog Putinovog režima, zbog čega su dva puta pokušali da ga otruju.

Početkom aprila ove godine uhapšen je i Kara-Murza, jer je govorio protiv ruske agresije na Ukrajinu. Pivovarov se nalazi u zatvoru više od 13 meseci, još mu nije suđeno, a njegov krimen je što predvodi opozicionu organizaciju Otvorena Rusija i što je planirao da se kandiduje za poslanika. Standardna procedura terora nad političkim protivnicima u diktatorskom Putinovom režimu.

Premijerka na raportu kod ambasadora

Kad smo već kod transkripata razgovora i podaništva ruskom režimu, imali smo još jedan bizaran slučaj koji takođe odaje utisak da je Srbija, što reče Vulin, nesuverena zemlja kojom drugi upravljaju. Pre pet godina, čim je postala premijerka Vlade Srbije, Ana Brnabić je dala intervju agenciji Blumberg.

Izađe intervju pod naslovom „Ako bude prisiljena da bira, Srbija će se opredeliti za EU umesto Rusije, kaže predsednica vlade“. Brnabić nije časila ni časa, već je brzom brzinom odjurila u rusku ambasadu, na raport kod tadašnjeg ambasadora Aleksandra Čepurina, i odnela mu stenogram svog intervjua, ne bi li se opravdala pred Putinovim izaslanikom i potvrdila svoju odanost Rusiji.

Istini za volju, naslovne rečenice nije bilo u tekstu, ali je čitav intervju išao u tom smeru, nije reč o falsifikatu.

Činjenicu da je osobi koja se nalazi na najvažnijoj političkoj funkciji u navodno suverenoj državi, makar nominalno, nadređen ambasador jedne strane zemlje javnost nije saznala od premijerke, već od portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove.

Portparolka je velikodušno obznanila da Moskva prihvata objašnjenje premijerke Srbije, greške se dešavaju, i ruska posluga ima pravo da omane. Da bi podanički odnos bio što očigledniji, izjava Zaharove ilustrovana je fotografijom na kojoj premijerka Brnabić uručuje stenogram ambasadoru Čepurinu.

Spasiba za družbu

Navedeni primeri nisu nikakav izuzetak u odnosima srpskih vlasti prema ruskim gospodarima, već gvozdeno pravilo. Čitav državni vrh Srbije pokazuje natprirodnu dozu servilnosti prema Kremlju, što je bilo vidljivo prilikom posete svakog ruskog zvaničnika nezvaničnoj ruskoj guberniji na Balkanu.

Dovoljno je prisetiti se osionog i bahatog Vučića kako u Hramu svetog Save bukvalno preklinje Vladimira Putina da se obrati okupljenoj masi, makar dve-tri rečenice da prozbori. Apsolutni vladar cele Srbije samo što nije pao na kolena pred ruskim hazjajinom, angažovao je čak i tadašnjeg patrijarha Irineja da odobrovolji ruskog diktatora.

Na kraju se Putin smilovao, valjda je i njemu bilo neprijatno od tolikog lizanja poda i propratnog mozaika, pa je rekao ciglo tri reči: “Spasiba za družbu” (hvala na prijateljstvu). Zaista veliki diplomatski uspeh domaćih vlasti, kako svetovnih tako i duhovnih, nije mala stvar iscediti jednu frazu od ruskog cara.

Srpska vladajuća kasta koja neprestano gusla o nacionalnom ponosu postaje apsolutni šampion sluganstva i beskičmenjaštva čim se nađe u blizini nekog ruskog funkcionera. Nema tog lakeja, batlera, sobara ili vratara koji bi iskazivao ovoliku dozu poniznosti i servilnosti prema svom poslodavcu.

Tako da je pitanje zašto Srbija ne protera nekog ruskog agenta koji se lažno predstavlja kao diplomata, kao što to čine desetine drugih država, zapravo bespredmetno i apsurdno. Lakše je zamisliti ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka kako proteruje nekog srpskog funkcionera iz Srbije, ma koliko to na prvi pogled delovalo fantastično.

Besposlena agentura

S druge strane, ako u Srbiji uopšte ima ruskih agenata, to je posao iz snova koji se radi pod domaćim sloganom “lezi ‘lebu da te jedem”. Čime bi uopšte ruski špiclovi mogli da se bave? Da otkrivaju neke dobro skrivene državne tajne?

Pa naši rusofili im takve stvari donose dobrovoljno, na tacni, uz doručak, novine i jutarnju kafu. Da šire kremaljsku propagandu? Dotična je odavno dostigla maksimum, ne zaostajemo ni za Rusijom, dalje ne može. Da stvaraju antievropsko i antiameričko raspoloženje?

To smo već odavno postigli, skoro cela politička, intelektualna i medijska scena udarnički rade na tome.

Da odgovaraju građane Srbije od ulaska u NATO? Nepotrebna rabota, u Srbiji je neunatologija omiljena naučna disciplina vaskolikog stanovništva, od 7 do 107 godina. Ne vredi, nema posla ni za lek.

Biti ruski agent u Srbiji je podjednako smisleno kao biti prodavac leda na Arktiku, proizvođač grejalica u Sahari, drvoseča u tundri ili bibliotekar u Srpskoj naprednoj stranci.

Ukoliko neki ruski agent i bude povučen natrag u domovinu ili premešten u neku drugu zemlju, to može da se desi isključivo zbog nerada i plandovanja.

Autor je novinar i pisac iz Beograda

Tekst je prvobitno objavljen na portalu zurnal.info