on je bio ministar jedne još uvek poluzavisne kneževinice koja je zvanično bila u sastavu Otomanske imperije. U prestonici te poluzavisne kneževinice bio je ruski konzul i ponašao se otprilike onako kako se sada u Beogradu ponaša ruski ambasador određujući dnevni red zasedanja srpske skupštine (ustvari ne samo dnevni red, nego i odluke).
on je bio ministar jedne još uvek poluzavisne kneževinice koja je zvanično bila u sastavu Otomanske imperije. U prestonici te poluzavisne kneževinice bio je ruski konzul i ponašao se otprilike onako kako se sada u Beogradu ponaša ruski ambasador određujući dnevni red zasedanja srpske skupštine (ustvari ne samo dnevni red, nego i odluke). Drčni Garašanin, inače pun sebe, odnosno buduće veličine svoje države u nastajanju, suočen sa diktatom jednog običnog konzula koji je svojom dužnošću smatrao i upravljanje vladom bratske pravoslavne kneževine Srbije, procenio je da je bolje privremeno spustiti durbin i potražiti zaštitu kod vekovnog krvnog neprijatelja. Garašanin je pisao u Istanbul, da ga Turska odbrani od samovolje ruskog konzula.
Kom srpskom neprijatelju treba danas da se obrati srpska vlada ne bi li od nasrtaja ambasadora bratske pravoslavne zaštitnice – zaštitila elementarno dostojanstvo nezavisne države? Ili će Srbija pristati da bude nezavisna, koliko je odnedavno nezavisna i Južna Osetija? (O nezavisnosti Severne Osetije, a ova je u sastavu Rusije, ni sada ni ranije niko nije ni zucnuo: Rusija daje strogo kontrolisanu nezavisnost narodima koji žive na tuđoj, a ne na njenoj teritoriji.)
Ko misli da pod suncem ima nečeg novog, vara se.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
