Ruski Vili Brant u Kijevu

I po cenu razaranja čitavog Donbasa i pretvaranja čarobne Odese u Mariupolj, ne žaleći živote hiljada i hiljada i Ukrajinaca i Rusa, invaziona vojska, njene bombe i projektili, „oslobodiće“ prostore „Novorusije“. Zvona moskovskog hrama Hrista Spasitelja objaviće pobedu, a predsednik Putin trijumf „specijalne vojne operacije“.

Ukrajina, međutim, neće potpisati kapitulaciju, niti će Ujedinjene nacije, Evropska unija, NATO alijansa, ili ma koja odgovorna vlada u čitavom svetu, prihvatiti okupaciju ukrajinske zemlje za svršeni čin.

U „Novorusiji“ će započeti gerilski otpor. Lanac smrti neće biti prekinut. Zapad će slobodni deo Ukrajine pretvoriti u najveće gradilište na svetu. Obnavljaće se razoreni gradovi i naselja, milioni izbeglih Ukrajinaca vratiće se kući.

Savremeni „Maršalov plan“, preporodiće Ukrajinu ubrzanije i svestranije nego razrušenu Nemačku posle Drugog svetskog rata. Ukrajina će postati Izrael u srcu Evrope. Izloženi poretku KGB-ovske slobode i ljudske sreće, i Rusi i Ukrajinci u „Novorusiji“ sa sve većom čežnjom bivaće zagledani u napredak „neoslobođene“, prozapadne, Ukrajine.

Globalna izolacija Rusije biće, zaista, globalna. Evropa će se, u potpunosti, odvezati od svoje sadašnje zavisnosti od ruskog gasa, nafte, uglja, energenata koji pune državnu blagajnu Kremlja. Da ne bi bankrotirala, Rusija će morati u zagrljaj sa Kinom. Okrenuta Zapadu, Rusija je bila i saveznik i suparnik, ali uvek „strateški partner“.

U savezu sa komunističkim kapitalizmom diktatorske i ekspazionističke Kine, ona će biti samo talac, zarobljenik. Rizikovaće i prodor kineskih kompanija i miliona Kineza u Sibir, energetsko srce Rusije. Teorije antizapadnih fanatika u Kremlju, da su Rusi istorijski više azijski nego evropski narod, i da su geni samog Džingis kana bili ruski, osvajački, pokazaće se kao najveća opasnost za rusku državu i naciju.

Pretnje „sotonama“, koje zastrašujuće blagosilja Ruska crkva, „kinžalima“, nuklearnim torpedima i drugim oružjima apokalipse tragično svedoče o izopačenim i, zaista, satanskim umovima u jednom velikom narodu koji je porađao i čovečanstvu darivao duhovne visine.

Milioni Rusa, uglavnom obrazovanih i mladih, beže iz ovakve njihove države. Beže na Zapad. Mnogi, za sada, spas traže i u Srbiji, kao i posle boljševičke revolucije. Možda će bežati i odavde. Od srpske KGB-ovske stalne ratne politike i propagande, koja je učinila da većina ljudi u Srbiji podržava agresiju na Ukrajinu, a sankcije protiv KGB-ovskog režima u Kremlju doživljava kao svetogrđe.

Sankcije su moralna i civilizacijska poruka Zlu. Mala je i nejaka Srbija za kažnjavanje moskovskih „silovika“, hidre KGB-a, i KGB-u odanog vrha današnje Ruske crkve. Sve i da to hoće, Srbija njih kazniti ne može, ali ne sme ni pognuti glavu i ne reći odlučno NE „bratstvu“ sa vinovnicima i propagandistima velikog zločina.

Stavom moralne, političke i ljudske osude, Srbija bi, zbog ruskog gasa i nafte, privremeno i prolazno odmogla sebi, ali bi se, trajno i neprolazno, svrstala na slobodarsku stranu sveta, i na stranu razuma i savesti u samom ruskom narodu.

Ekonomski, tehnološki i biološki iznurenoj Rusiji odbačenoj od moćnog i demokratskog sveta biće nametnuta i preskupa utakmica u proizvodnji najmodernijeg oružja. Setimo se „rata zvezda“ koji je Amerika bila nametnula Sovjetskom Savezu i tu imperiju dovela do kolapsa. Rusija sadašnjeg režima doživeće isti poraz. I taj poraz biće put ka velikoj promeni, a Rusi su nacija velikih preokreta.

Ne mora biti ni toliko udaljen dan kada će neki ruski Vili Brant doći u posetu Kijevu. Pokajanje, kao melem na ratne rane dva jednorodna naroda. Federalna ili konfederalna Ukrajina. Okončali bi se i rat i svetska izolacija Rusije.

Autor je predsednik Srpskog pokreta obnove i bivši šef diplomatije SRJ