S kim se Đilas slika?

Ako krenemo sistemom eliminacije, odmah možemo odbaciti prvu tačku, jer Dragan Đilas, iako ne baš talentovan za politiku, sigurno nije glup.

Dakle, ostaje nam da sumnjamo da je Đilas na svom političkom putu rešio da prati svoga kuma Mlađu, i zatraži za svoju politiku podršku proputinovskih glasača i SPC, što je već učinio krijući se iza mantije vladike Grigorija; ili da radi za Vučića, jer ovakav narativ opozicije u Srbiji može koristiti samo Vučiću. Jer kad ovakvu rečenicu pročita bilo koji zapadni diplomata prirodna reakcija je „Vučić je odličan kakva im je opozicija“.

Kada Đilas priča da svako slikanje Vučića sa Makronom i Angelom Merkel Srbiju košta milijarde evra, ne mogu a da se ne upitam s kim se Đilas slikao s obzirom da je most na Adi građane Srbije koštao duplo više od onoga što je njegova realna cena?

Naime, baš u toj Francuskoj koja podržava Vučićev „neofašizam“ nalazi se najviši drumski most na svetu, most Mijo, slične građevinske konstrukcije kao most na Adi, s tim što je dva i po puta duži i ima sedam pilona za razliku od jednog koliko ima most na Adi. Jedino im je ista cena od 400 miliona evra.

Ali Đilas se tu ne zaustavlja, već svojom izjavom kako Makron i Vučić piju konjak koji Srbiju košta milijarde a Makrona ništa osim što gazi ono na čemu je Francuska nastala, slobodu jednakost i bratstvo, pominjući Marseljezu, najdirektnije vređa predsednika Francuske.

To je narativ kojim se u nameri da omalovaži zapadne državnike i diplomate služio jedino Šešelj. Ali Šešelj je to namerno radio poznavajući svoje glasačko telo. U slučaju Dragana Đilasa to je narativ očajnika.

Treba podsetiti da ovo nije prvo obraćanje „zapadu“ od strane Đilasa na ovako tragičan način.

Negde otprilike pre godinu dana Đilas je napisao američkom ambasadoru Godfriju otvoreno pismo povodom njegovog gostovanja na televiziji Pink, optužujući ga da se „u borbi za osnovne demokratske vrednosti u Srbiji nalazi na strani vlasti“.

Takođe pre nešto više od mesec dana potpredsednik SSP-a Borko Stefanović je optužio ambasadora EU u Beogradu Sema Fabricija da „lažima, progonu neistomišljenika, endemskoj korupciji, nesposobnosti u borbi sa korona virusom, rušenju vladavine prava i promovisanju nasilja, postaje politički saučesnik otimača države“.

Ovo svakako nije način kojim se obraćate političkim partnerima od koji očekujete podršku, pa čak i kad im nešto zamerate.

Potpuno je nejasno kome se obraća SSP i njen lider Dragan Đilas, kao što je nejasna politika kojom se obraća.

I dok s jedne strane Đilas i njegovi koalicioni partneri traže da u pregovorima sa vlašću oko izbora medijator bude Evropska unija, s druge strane za iste tvrdi da podržavaju Vučića i uvođenje neofašizma u Srbiji.

Konfuzija i haos u kojoj se nalazi Dragan Đilas, ali i celokupna opozicija je posledica nedostatka jasne politike.

Ne može politika biti „uaaa, Vučić“.

Isto tako SSP osuđuje Vučićev režim zbog vakcinacije ruskim i kineskim vakcinama i traži od svojih „evropskih prijatelja“ da nam pošalju vakcine koje je odobrila Evropska agencija za lekove koje nemaju ni za sopstvene građane. Je li to politika SSP-a ili je trebalo biti samo protiv Vučića?

S treće strane ili koje god već, četvrte, pete, važno je primetiti da Stranka slobode i pravde ni jednim saopštenjem ili bar tvitom nije osudila nasilje policije tokom demonstracija u Rusiji koje traje već danima.

Možda na prvi pogled ovo nema mnogo veze sa samom temom, ali jasno ukazuje na nepostojanje politike SSP-a ali i kompletne opozicije, s obzirom da se koalicioni partneri, pre svega DS i PSG nijednom rečju nisu distancirali od Đilasovih napada na SAD i EU, posebno na predsednika Makorona i Francusku.

Dakle, s kim se Đilas slika, ostaje nam još da vidimo do izbora!

Autor je producent.