Sa tuđim parama sve ide brže i bolje

Zato što je sve napred nabrojano, čime se ponosimo, rezultat ozbiljnih ekonomskih poremećaja, a ne visokog učinka sabranih i očuvanih prirodnih, materijalnih, finansijskih i ljudskih resursa Srbije.

Jedna od glavnih karakteristika naše ekonomske stvarnosti je velika zavisnost od stranog kapitala. A ona nastaje usled zanemarljivog domaćeg investicionog potencijala, koji se dodatno umanjuje razumljivim uzdržavanjem bankarstva, pretežno u stranom vlasništvu, da kreditno podržava potencijalne domaće investitore, koji i sami zaziru od investicionog i poslovnog ambijenta naklonjenog stranim investitorima. Zavisnost se postupno povećava kumiliranjem prava nastalih ulaskom stranog kapitala, jer raste i odliv deviza iz zemlje po osnovu dividendi, kamata i investiranja kumulirane dobiti van Srbije.

Međutim, što veća zavisnost ekonomije od stranog kapitala, to veći devizni priliv, dodatno uvećan doznakama iz inostranstva, što sabrano nadmašuje tražnju za devizama, i pored tradicionalno visokog spoljnotrgovinskog deficita, pa omogućuje uspehe navedene na početku teksta. Jak i godinama nemenjan kurs dinara, omogućen viškom deviznog priliva u odnosu na tražnju za devizama, prikazuje ekonomiju uspešnijom od stvarnosti, jer svi ekonomski rezultati, poput BDP-a, plata, penzija, iskazani u evrima izgledaju veći i bolji od stvarnih, a devizni dugovi i troškovi kamata po tim dugovima preračunati u jak dinar, podnošljiviji.

Naravno, nismo mi izmislili ni strane direktne investicije, ni zaduživanje države ni doznake iz inostranstva, ali smo zanemarili činjenicu da nema stvarnog uspeha ekonomije sa hroničnim manjkom domaćih investicija, i ogromnim infrastrukturnim investicijama, koje, sasvim izvesno, idu ispred opšteg nivoa razvijenosti ekonomije.

Kada strane investicije dolaze, prvenstveno, zbog nedostajućih domaćih investicija, dolaze pod uslovima koje stranci diktiraju, rukovodeći se isključivo svojim interesima, gde će i pod kojim uslovima da investiraju.

Naravno, osnovni ciljevi koje je smo želeli postići ambicioznim investicijama su postignuti. U poslednjih desetak godina broj zaposlenih je povećan, kako kažu, za preko 500.000, a time i smanjena nezaposlenost ispod devet odsto, doduše, uz obilatu pomoć negativne demografije i visoke emigracije. Dupliran je BDP, plate takođe, penzije nešto sporije. Nažalost, sve to je postignuto bez pomaka u kvalitetu ekonomije.

Zaposlenost je povećana na osnovu ekstenzivnog rasta proizvodnih i uslužnih kapaciteta, ali bez kvalitativnih promena u zapošljavanju u smislu veće zastupljenosti skupljeg živog rada u stvaranju BDP-a, zbog čega je izostao realni rast BDP-a primeren stepenu razvijenosti ekonomije sa kog je startovala aktuelna vlast, pa smo i dalje sa nekoliko zemalja u okruženju na dnu evropske razvijenosti.

Da je i vlast svesna slabosti naše ekonomije, i da je nemoćna da osmisli i realizuje suštinske pomake, govore i protivrečna obećanja o okviru „skoka u budućnost“ pomoću razvojne šanse zvane Ekspo 2027. Najavljuje se BDP u 2027. godini vredan 103 milijarde evra, a prosečna plata i prosečna penzija na kraju te godine u iznosu od 1.400 odnosno 650 evra.

Ako se ostvare procene da ćemo ovu godinu završiti sa BDP-om vrednim 82 milijarde evra, prosečnom platom od 900 evra i prosečnom penzijom od 435 evra (pod uslovom da se ostvari obećano povećanje penzija od 1. decembra za 10,9 odsto), to bi značilo trogodišnji rast BDP-a u odnosu na ovogodišnji BDP za 25,6 odsto, porast plata za 55 a penzija za 49,4 odsto.

Znači, obećava se više nego duplo veći rast plata i penzija od rasta kase iz koje se isplaćuju. A sve to, kako onomad reče guvernerka, uz inflaciju koja će se u ovoj i naredne dve godine kretati u okviru ciljanog koridora (kakvo učeno izražavanje), znači između 1,5 i 4,5 odsto. Ima li neko, ko se imalo razume u tajne ekonomije, da veruje u ovo i da misli da je to normalno.

Ne veruje ni vlast, ali je bitno da veruje ogromna većina.

Autor je ekonomista iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.