Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović uputio je javni poziv za TV duel na RTS sa gradonačelnikom Beograda dr Zoranom Radojičićem gde bi šira javnost bila upoznata brojnim temama vezanih za život građana.
Međutim, po ustaljenoj praksi odgovora nema. Za generacije Srba Beograd je bio svetionik, prestonica i sedište svih nacionalnih institucija: SANU, SPC, Univerziteta, kulture, sporta… Nezamislivo da je poslednjih godina za vlasti tzv. naprednjaka dopao da bude predmet podsmeha, promašaja, da bude prestonica kiča i kriminala.
Poslednji neslavan primer je Beograda kao najzagađenijeg grada na planeti, zagađeniji i od dugogodišnjih perjanica smoga Delhija, Pekinga i prepoznatljivih crnih rupa ekologije. I to je nešto što je jedva dospelo do šire srpske javnosti. S druge strane kriju se požari na deponiji u Vinči, ugovor sa privatnom francuskom firmom o spalionici otpada. I već tu mogu da se podvuku razlike sa Šapcem gde su građani još pre petnaestak godina protestovali protiv spalionice hemijskog otpada, iako je sve bilo spremno, i fondovi Evropske unije.
Naravno, građani su pobedili. Ne spominje se ni da prestonica nema nijedno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, već se na stotine kanalizacionih cevi direktno izliva u Savu i Dunav. Šabac je jedan od retkih gradova koji ima funkcionalno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, kao i rešeno pitanje odlaganje smeća na sanitarnu deponiju. Bitna evropska tekovina je predškolski sistem, i u Šapcu nema liste čekanja.
U prestonici to je negde na proseku Srbije, na 60 do 70 odsto dece u vrtićima. Možda je najprimentija razlika u urbanističkim rešenjima, i prosto je eksplodirala cena uređenja najvažnijeg beogradskog trga- Trga republike. Koštao je između 10 i 12 miliona evra, oko 900 evra pa će možda biti i više po kvadratu, a manji je od šabačkog i daleko je od funkcionalnosti.
Rađen je duže od godinu dana, a šabački svega 75 dana i to za pola miliona evra.. A tu je i sadašnje ruglo – Trg Slavija sa pevajućom fontanom od 1,8 miliona evra, potpuno nedostupan za građane i turiste; Cvetni trg bez cveća, dok Šabac dobija Vinaverov trg po ugledu na Vinaverovo snoviđenje, sa zelenilom za građane; umesto izlaska na Savu Beograd se okovao čudovišnom skalamerijom „Beograda na vodi“, proterao građane, tera i mostove, a Šabac dobija Savapark na 300 hektara, oazu za odmor i razonodu pored velike reke…
Za prestonički kič nad kičem, novogodišnju rasvetu koja traje gotovo pola godine nema primera u svetu, zapravo to je kao plastično cveće – a mnogo skupo. Nerazumljiv je i vandalski potez izmeštanja centralne železničke i autobuske stanice i taj prostor za koga su vezani milioni građana Srbije pretvara se u grandiozno prazni i bezdušni Trg Nemanjića.
Najvažnija razlika dva grada što se u Šapcu pitaju građani, što se pita struka, a mlade šabačke arhitekte i urbanisti potpuno su otvoreni upravo za građane i njihove potrebe.
Ovde se građani referendumom izjašnjavaju o projektima iz poreza na imovinu, a to je samo jednom napomenuo bivši gradonačelnik Siniša Mali, i zaćutalo se. Ali, već kad se pomene bivši gradonačelnik, onda se kotrlja klupko korupcije i kriminala vezano za rušenje u Savamali.
Tu je i najnovija afera sa plagijatom doktorata. U političkom životu Šapca važna je široka koalicija prodemokratskih stranaka, i to pre svega stranaka koje nisu pristale na diktat partijskih centrala i vođa, DS i tadašnjeg URS.
U tom kontekstu važna je i sloboda medija, jer Šabac za medijske projekte izdvaja 32 miliona dinara, oko jedan odsto iz budžeta, nausprot beogradskih nešto manje od stotinu miliona dinara. Ali, budžet prestonice je stotinu miijardi dinara, ali u Šapcu su o medijskim projektima odlučivali referentni predstavnici novinarskih udruženja, pa su najviše sredstava dobili TV Šabac, Glas Podrinja, Podrinske, ali i Danas, NIN, Vreme…
Čudno da za te profesionalne medije beogradska vlast nije imala sluha već za grupaciju oko Studija B i sličnih prorežimskih i tabloidnih medija. Ovde se za kulturu izdvaja sedam odsto sredsatva iz budžeta, i kako je to obrazložio gradonačelnik Nebojša Zelenović,“time čuvamo naš identitet“.
Ono što je najveća razlika: Šabac je slobodan grad za razliku do prestonice, i tu je već jasno zašto se na sav način republička vlast bori protiv ovakvog Šapca.
Autor je novinar iz Šapca
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
