Foto: K. V.U medijima se oglasio pevač Hasan Dudić, razočaran izgledom spomenika Šabana Šaulića u Šapcu, izjavivši da uopšte ne liči na njegovog brata, pokojnog pevača, i da je on „imao manji nos i lepšu glavu“. Osim što bih na ovo dodala da je bio i malo niži od četiri metra, koliko je visoka bronzana skulptura sa postamentom, zapravo se ne bih dalje upuštala u ovaj deo „stručne“ rasprave.
Za one koji ne znaju, rekla bih da je vajar koji je izradio spomenik umetnik vredan poštovanja, međutim, ovakve stvari se dešavaju kada pristanete da vas neko privatno angažuje da odradite posao, pa kad ste se već uhvatili u kolo, onda igrajte, što podrazumeva i to da vas razni Hasani i drugi, prozivaju i dovode u pitanje da li je ugledni profesor dobro odradao „nos“ ili je „u žurbi omašio“.
Ono čime se treba baviti i što predstavlja ključno pitanje u ovoj priči, jeste, šta je sve potrebano da biste podigli spomenik u privatnom vlasnišvu na javnoj povšini?
Ovi saveti mogu se koristiti i kao svojevrsni „vodič“, za koji ne garantujem da važi i za druge gradove u Srbiji, ali u Šabacu provereno „radi“.
Redovna zakonska procedura nalaže da se u ceo porojekat mora uključi stručna javnost, nadležne institucije u gradu, oformiti komisija, konsultovati gradske arhitekte i naravno da se raspiše konkurs za idejno rešenje.
Oni koji se po zakonu takođe pitaju, jesu građani.
Ukoliko vam se sve ovo učini kao dug i mukotrpan posao, koji uz to zahteva i obimnu papirologiju, može se i prečicom.
Jednostavno odete u Gradsku upravu, lepo objasnite na kojoj javnoj provrišni i u kom delu grada želite da podignete spomenik, objasnite da pare nisu problem i da ćete platiti sve što treba, obavestite nadležne o imenu vajara koji će uradi posao i na kraju odabrete datum svečanog otrkivanja, po vašoj želji.
Kao u onoj reklami, gde na svaki Vaš predlog ili pitanje dobijete uvek isti odgovor – MOŽE.
Po zakonu koji važi za sve, zapravo i ne može, a zakon je isti i za vladare, popularne pevače, gradonačelnike, radnike, seljake, za sve.
Nema to veze ni sa muzikom, ni sa umetnošću, poštovanjem nečijeg lika i dela, zakon je zakon.
Setimo se i Šabana Bajramovića, velikog umetnika, čije su postavljanje spomenika u Nišu i imenovanje ulice, pratili brojni problemi i protesti građana.
Šabački umetnik, ipak je prošao bolje.
Podsetimo se i da je procedura morala da se ispoštuje kada je reč o spomeniku Jevrema Obrenovića, koji je zaslužan za razvoj grada i zahvaljujući kome je Šabac s početka 19. veka sa pravom nosio naziv „Mali Pariz“.
Spomenik ovom velikanu, takođe visine četiri metra, postavljen pre dve godine, pa sada Šabac ima dva „velikana“, a ako bude zainteresovanih možda uskoro niknu i drugi, ako ne zafali javnih površina.
Vašar je, ove godine, kanda počeo malo ranije.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
