Sad više nisu svi isti

A sada je na narodu da, „đinđićevski rečeno“, odluči koju će žabu da proguta.

„Svi su isti“, „nemam za koga da glasam“, „nema novih lica“, „samo hoće da ruše Vučića“ – najčešći su izgovori takozvanih belih listića i apstinenata koje slušam celu deceniju.

Najveća marketinška pobeda ovog režima za deset godina verovatno jeste to što je apolitičnost počela da se smatra vrlinom, a ne manom, kao što su tvrdili grčki filozofi.

Svi dosadašnji izgovori o pasivnosti na izborni dan više ne drže vodu.

Od takozvanog Đilas-Jeremić bloka, preko Ćutinog Ekološkog ustanka sa Ne davimo Beograd, do desničarskih Suverenista, pa braka iz koristi prelaska cenzusa u vidu patriotskog bloka Dveri i POKS-a, ponuda je za koju niko ne može reći da nije dovoljno različita.

Cilj možda jeste zajednički – rušenje štetočinskog režima, ali ideje o danu posle idu od pretvaranja republike u monarhiju, preko potpune zabrane kopanja litijuma i bora i revizije svih sumnjivih ugovora počevši od Beograda na vodi, pa sve do takozvanog pravnog revanšizma i lustracije.

Što bi rekli, za nekog sve – za svakog ponešto.

Lako se pobija čak i argument da nema novih lica. Zdravko Ponoš, Marinika Tepić, Dobrica Veselinović su za veći deo javnosti neki novi ljudi, iako ih, uslovno rečeno, ne poznajemo od juče.

Na primer, Ponoš je kao načelnik generalštaba po vokaciji samo ispunjavao zadate ciljeve državnog vrha, a sada ima priliku da iznese političke ideje.

Onima koji će reći da pomenuti ipak nisu „dovoljno novi“, ovi izbori nude i Aleksandra Jovanovića Ćutu, Srđana Škora, Dragoljuba Bakića, pa intelektualce iz Skupštine slobodne Srbije na listi Ujedinjene Srbije…

Dakle, gospodo draga, izborni meni ima šta da ponudi.

I znate šta, ovaj put nisu baš svi isti, što je mantra koju režim uspešno plasira od 2012. godine. Ako vam ni ovo nije dovoljno dobro, nemojte posle da se čudite kada nam se dese neke nove Savamale, helikopteri, paljenja kuće novinara, prebijanja neistomišljenika čekićima ili se realizuju neki „zaleđeni“ projekti od jarbola, gondole na Kalemegdanu, selidbe urne Nikole Tesle iz muzeja u crkvenu portu… Svetu se možda ne može ugoditi, a da li i srpskom biraču saznaćemo 3. aprila.