EPA-EFE/ANDREJ CUKICRežim Aleksandra Vučića je po prvi put za ovih trinaest godina ozbiljno uzdrman i postavlja se pitanje kako će se on iz svega ovoga izvući. Pomoću kojih trikova?
Do sada kada su se odvijali razni protesti širom Srbije naš predsednik (dakako Vučić) uvek je imao nekog keca u rukavu i populističkim svakodnevnim nastupima na svojim medijima koristio je jednu od trideset osam tačaka Šopenhauerove „Erističke dijalektike“. Kada tome pridodate i ubačene remetilačke elemente otelotvorene u likovima konstruktivnih opozicionara ne treba da nas čudi što mu je uspevalo da razvodni sve narodne pobune i potpuno ugasi početnu energiju koja je odisala entuzijazmom.
Ovoga puta Vučić i njegova kamarila se susreću sa nečim što je malo ko verovao da će da se desi. Probudila se vaskolika pamet Srbije. Podigla se generacija koja će ovo naše nesrećno, izranjavano društvo voditi u budućnosti jasno stavljajući do znanja da smo mi, stariji, njihovi roditelji, od Srbije napravili kleptokratsko društvo lišeno empatije i odgovornosti, gde nema vladavine zakona, u kom se nesreće i korupcija relativizuju do bestijalnih granica.
Protiv ovakvog bunta studenata i srednjoškolaca jednostavno nema odbrane i ta činjenica jasan je pokazatelj da su promene neminovne. Inteligentno i unisono delovanje studenata i srednjoškolaca, kao i njihovih profesora širom Srbije vodi ka nečemu što je neminovnost, a to je takozvani domino efekat. Studentski protesti su od vitalnog značaja trenutno za Srbiju, oni predstavljaju glas mlade generacije i imaju apsolutnu ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti našeg društva.
Ako ovi protesti potraju, a sva je prilika da hoće, oni će dovesti do opšteg nezadovoljstva što će pokrenuti i šire društvene proteste, što se već dešava sa poljoprivrednicima, raznim esnafskim sindikatima koji najavljuju svoju apsolutnu podršku omladini Srbije, oba strukovna novinarska udruženja takođe i što je interesantno polako, ali sigurno, svoju podršku protestima javno daju i oni sportski i kulturni poslenici koji su do sada ćutali, a od kojih se nekako uvek to i očekivalo. Sada ni generalni štrajk nije daleko.
Ova studentska masovnost ako dovoljno dugo bude istrajna u ispunjenu svojih zahteva neminovno će dovesti do promena u ovim našim nakaradnim zakonima i nakaradnoj politici. Studenti i srednjoškolci Srbije su na pijedestal stavili najvrednije civilizacijske tekovine a to su sloboda, empatija, ravnopravnost, i nepristajanje da se živi život modernog roba, bez prava na mišljenje, ponižavanog i obespravljenog od strane sistema a koji je proizveo predsednik države sa svojom kamarilom kojoj ništa nije sveto!
Hvala mladosti Srbije što će uspeti ono što mi matori na žalost nismo.
Verujem da je predsednik (dakako Vučić) u svojoj somnabulnosti svestan da nikako ne sme na omladinu krenuti silom jer će u protivnom dobiti scenario Šri Lanke.
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
