Salto mortale Vučićevog jurišnika

Široj javnosti postao je poznat po kleveti tokom predsedničke kampanje zbog koje nije imao nikakve sankcije, ali sećamo se njegovog političkog života i pre nego što je postao najpoznatiji novoradikalski klevetnik.

Milenko Jovanov je do 2015. bio visoki funkcioner Koštuničinog DSS-a, a danas, valjda osokoljen Vučićevim hipnotišućim pohvalama kako ga podseća na njega dok je bio mlad, ne bira reči da oblati političke neistomišljenike. Od onih koji su oduvek bili radikali to ni ne čudi, ali uvek se zapitam da li razni Jovanovi imaju svest o tome da su do juče predstavljali politiku koju danas besomučno napadaju.

Da li, kada napada DOS, zaista misli da smo svi zaboravili da je od 2001-2015. bio visoki funkcioner jedne od stožernih stranaka ove koalicije eksploatišući sve plodove bivanja na vlasti tada, kao i danas? Ili je i on doživeo „katarzu“ poput Vučića i shvatio da je čitav život bio na pogrešnom putu, ili je prosto jedan od onih koji menjaju dres uvek kada treba iz opozicije preći u tabor vlasti?

Da li kada napada Borisa Tadića za njegovu kosovsku politiku ima svest o tome da su baš njegovi šefovi Vučić i Nikolić u najvećoj meri izgubili srpsko Kosovo ministrujući u Miloševićevim vladama i potpisujući kapitulaciju u Kumanovu? Pretpostavljam da se zbog neslaganja sa takvom politikom Miloševićevih ministara 2001. i učlanio upravo u jednu stranku DOS-a, a stao rame uz rame sa Vučićem i tada u u SRS. Osobe bez morala poslovično dokazuju da su veći katolici od pape i to je verovatno jedino objašnjenje za ovakav Jovanovljev salto mortale.

Da ne bih nagađao, ja bih mu ipak postavio sledeća pitanja kao isposniku Vučićevog reda velikomučenika i pravednika: zašto SNS nije, kako je i obećala, poništila sve što je do 2012. ispregovarano sa Prištinom?

Zašto je Briselskim sporazumom ukinula sve preostale srpske institucije na severu i dovela nas dotle da Srbije ima nikad manje na Kosovu u njenoj istoriji? Da li ih je sramota kada obmanjuju građane da je za status Kosova odgovorno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, iako znaju da je taj sud izbegao da odgovori na pitanje i da ni najpozitivniji odgovor ne bi promenio ništa, jer je u pitanju savetodavno, a ne obavezujuće mišljenje?

Ako je istina da je prekinut dijalog u UN, zašto onda i dalje vode razgovore i tamo? Ako misle da je problem što je tehnički dijalog premešten u EU, zašto ga prosto nisu onda tamo prekinuli? Da li će da napusti SNS istog trenutka kad Vučić okonča projekat formalnog priznavanja nezavisnog Kosova, kao što je napustio svog dojučerašnjeg mentora Koštunicu čim je stranka pala ispod cenzusa? Pitam ga, uprkos svesti da je odgovore koji će ići dalje od novih bljuvotina iluzorno očekivati.

Stručnjaci poput Milenka Jovanova su najveći kancer srpske politike. Preletači, ljudi bez vrednosti i ideologije, bez kućnog vaspitanja, radikalni i ekstremni u svojoj spoljašnjosti, a zapravo velike kukavice u svom biću, niču kao pečurke kada god dolazi do krize i promene vlasti. Za razliku od novoradikala, naša politika nije politika nasilja, već menjanje društva učenjem iz grešaka – tuđih i sopstvenih. U tom smislu, jedno je izvesno: kada Vučić padne, od našeg odnosa prema raznim prebezima Jovanovima zavisiće budućnost ovog društva

Autor je portparol Socijaldemokratske stranke