"Druže, nisam se ja uhvatio za parizer, nego on, možda po prvi put za poslednjih deset godina" 1Foto: Screenshot Instagram @buducnostsrbijeav

Nije ni brdo, nisu ni Brioni, nego Skoplje, u koje je sa malim zakašnjenjem stigao onaj što na brdu stoji, i logično, vidi dalje i bolje nego svi mi pod brdom.

Na večeru uoči samita nije došao, jer predsednik ne večera. Ne zato što mu obedovanje u kasne sate remeti san, jer on nikad ne spava, već zbog toga što na meniju domaćina nije bilo parizera.

Onog od tolko i tolko dinara, što jede narod, ne zato što ne može da kupi suvi vrat, nego što se ugleda na skromnog čoveka iz naroda koji vodi državu.

Ne bi bilo loše ni da narod počne da se lišava sna, da ne gubi vreme, nego da i tada radi. Tako bi se dodatno uvećao BDP, a potražnja za Sanvalom, Bromazepamom i Ksalolom bi drastično opala, što bi rasteretilo naš zdravstveni sistem.

Ne volim na ovim stupcima da prepričavam ono što ste svi već pročitali, samo ću kratko da probam da tumačim ono što predsednik zaista misli kada izgovori neku rečenicu, verujući u moći Milana Tarota: Nećemo ući u EU niti bi mi to odgovaralo iskreno, nisam ja Orban; mi smo suverena zemlja, samo nemamo suverenitet nad čitavom teritorijom; meni predstoji naporna nedelja, a vi idete na Adu; Daću izbore, ali kad meni najviše odgovara; Aleksić je nepismen a ja sam bio najbolji student, zato niko nije hteo da se druži sa mnom; Marinika promenila sedam stranaka a ja samo jednu – u prvoj sam izdao onoga koji me je stvorio, u drugoj onog koji mi je napravio partiju; Mića Ćulibrk ne jede parizer, ali ja pijem buteljku vina od par hiljada evra.

I sad će neko ko čita ovo da pomisli „šta ste se bre uhvatili za taj parizer, ko da je to najveći problem ovde“.

"Druže, nisam se ja uhvatio za parizer, nego on, možda po prvi put za poslednjih deset godina" 2
Foto: Luca Marziale / Danas

Druže, nisam se ja uhvatio za parizer, nego on, možda po prvi put za poslednjih deset godina.

I neka veruje ko hoće, sada dok pišem ovaj tekst, u torbi mi stoji tostiran sendvič sa Pipi salamom (Neoplanta da uplati keš za product placement) i sirom, koji sam napravio u stanu.

Punjene lignje nikad nisam jeo. Lignju sam video jedino kao junaka u crtaću Sunđer Bob.

Ovo mene muči i pritiska. Zašto predsednik koji je preporodio državu, podigao plate, penzije, zaposlio narod, kome su puna usta najboljih ekonomskih rezultata u istoriji, istom tom narodu u usta gura najjeftiniji parizer na tržištu?

Zato mene više od pojeftinjenja zanima kada će da poskupi obraz. Ali ne svinjski.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari