Samit za Zapadni Balkan – važna podrška za region

Ali treba biti i realan i razumeti značaj činjenice da je Ujedinjeno Kraljevstvo zadržalo svoju politiku podrške integraciji našeg regiona u EU i izdvojilo resurse i pažnju da dato obećanje učešća u Berlinskom procesu sprovede u delo, i to u periodu kada su pregovori o uslovima njihovog izlaska na vrhuncu. Za nas je ova podrška od velikog značaja jer najavljuje kontinuitet u britanskoj politici prema našem krhkom i turbulentnom regionu, kojem danas sigurno nisu potrebna iznenađenja na spoljnopolitičkom planu. Predvidljivost je ono što je potrebno građanima u ovom delu Evrope, kako bismo privukli investicije i kako bi pažnja političkog establišmenta što više bila usmerena ka unutrašnjim reformama i zadacima koji su pred njih postavljeni u procesu integracije u EU.

Samit u Londonu je važan i zato što zaokružuje prvi ciklus i najavljuje nastavak procesa koji je pre svega usmeren na regionalnu saradnju i unapređenje odnosa i povezanosti među zemljama Zapadnog Balkana. Često se postavlja pitanje da li Berlinski proces, čiji je ovaj samit sastavni deo, odvlači pažnju ili čak predstavlja neku vrstu zamene za formalni proces pristupanja Evropskoj uniji, a to pitanje naročito postavljaju one zemlje koje su u formalnom procesu najviše odmakle. Međutim, iako su dobrosusedski odnosi jedan od političkih kriterijuma za integraciju u EU, zvanični pristupni proces nema mehanizme da zaista obezbedi i podstakne regionalne procese, pomirenje, ekonomsku integraciju i infrastrukturnu povezanost. Glavni razlog tome je njegov merit karakter, tj. zasnovanost na pretpostavci (sasvim opravdanoj) da svaka zemlja treba da napreduje prema svojim zaslugama. Stoga je Berlinski proces zapravo savršena dopuna zvaničnom procesu, jer stavlja akcenat na ona pitanja koja su neophodna za razvoj regiona, a ne bi inače bila adekvatno pokrivena. Na godišnjim samitima ovog procesa lideri šest zemalja nekako uspevaju da stave svoje dnevnopolitičke agende u drugi plan, a interese regionalne saradnje i povezivanja za dobrobit svojih građana i građanki u prvi.

Na kraju, Berlinski proces je prepoznao i civilno društvo i mlade kao partnere, što se i na londonskom samitu nastavlja kroz organizaciju posebnog foruma koji okuplja ove nevladine aktere i ministre spoljnih poslova. Budući da je civilno društvo jedan od najsnažnijih pokretača regionalne saradnje i pomirenja, izuzetno je važno da se svi raspoloživi resursi u društvu mobilizuju u pružanju podrške ovim procesima, koji nisu uvek politički primamljivi, a u kratkom roku mogu delovati i politički neisplativi. Takođe, uključenost civilnog društva u Berlinski proces omogućava da se i objektivno prati napredak u realizaciji potpisanih sporazuma i datih obećanja. U suprotnom, proces bi bio daleko manje odgovoran i građani bi ostali uskraćeni za prave informacije o tome šta je u ovom procesu urodilo plodom, a šta je ostalo mrtvo slovo na papiru. Civilno društvo sada mora da insistira da dobije prave informacije o učinjenom i neučinjenom, a Forum civilnog društva i mladih u Londonu u sklopu Samita prilika je da se upravo to učini postavljanjem teških i nezgodnih pitanja donosiocima odluka iz regiona.

Autorka je programska direktorka Centra za evropske politike