Samo „moje“ novine

Upravo je baš taj „prvi internet predsednik na svetu“ Barak Obama upozorio na ovaj Svetski dan slobode štampe da je samo trećina stradalih novinara ubijena na zadatku u ratovima, a dve trećine su likvidirali kriminalci, korumpirani političari, lokalni i oni gore koji se rado služe cenzurom zbog nacionalne bezbednosti. Što sve zajedno, ipak, ne isključuje onu sumnju o „internetu kao ubici pravog novinarstva“, ma koliko to izgledalo lišeno zdravog razuma, u potpunosti kontroverzno, ali ipak možda ne i sasvim blesavo. Pogotovo što se može ići i dalje, jer bez sumnje internet danas, potpomognut svetskom ekonomskom krizom – izgleda da stvarno ubija medije na više načina. Najpre na „klasičan način“ kao kad su stradale mašine (u ovom slučaju novine) u 19. veku, u pokretu nazvanom ludizam, koji se danas pretočio u „otuđenje ličnosti“. Zatim još na dva, mnogo gora, načina, gde krivicu na snosi „mašina“ već „ljudski faktor“. Prvi način ubijanja novinarstva u novinama je već sasvim udobno ustoličen. U štampi „drugog razreda“, onoj koja ne traga za svojim informacijama urednici udobno prepisuju internet. Uspevajući da – samo kratkoročno i u društvima nerazvijene informatike, siromašnijim dakle – zavaraju čitaoce. Kad im tiraž drastično opadne, to otkriju i oni što plaćaju oglase novinama – sve je već kasno za opstanak. Drugi način ubijanja informacija, a pre svega nezavisnog novinarstva, jesu čitaoci internet izdanja dnevnih novina. Pokazalo se da se ljudski rod više ne deli samo prema boji kože, religije i nacije veći po tome šta čita – „on lajn“. Prema prvim istraživanjima, zahvaljujući internetu množe se društva jednomišljenika ili bar podeljenih na dve ili više suprotnih, političkih i ideoloških strana, kao na primer Dve Srbije, Dve Amerike i uošte – najmanje dve.

Svoja saznanja na tu temu profesor Nikolas Nigroponte sa prestižnog M.I.T. Univeziteta u SAD je nazvao, u slobodnom prevodu „Samo ’moje’ novine“ (Daily me) gde šalje poruku, kako su je protumačili veoma ugledni novinari i intelektualci, „bože, spasi nas od nas samih“. Ispostavilo se da na internet-izdanjima, priznatih kao najobjektivnijih, svetskih dnevnika kakvi su, na primer, Njujork tajms, Vašington post, Fajnanšel tajms, Mond – čitaoci čitaju autorske tekstove samo novinara sa kojima se slažu, a od informacija biraju one koje se tiču njihovih političkih i stanačkih opredeljenja. Uglavnom ih ne interesuje gotovo ništa iz „suprotnog načina mišljenja“ iako je u srži dobrog novinarstva i objektivnih novina uvek bilo da se objavljuju provereno istinite vesti i iz krugova koje uređivačka politika ne mora da podržava, ali uvek o njima – izveštava. Zaključak je da kad neki demokrata u Americi čita novine koje drži u ruci gotovo po pravilu pročita i šta je novo u redovima republikanaca i šta oni misle o nečemu, kaže komentator u Vašingtonu Nikolas Kristof.

Da se to ne događa na internet-izdanjima svedoči i druga studija, ovog puta u knjizi profesora Farhada Mandžua, zanimljivog naslova – „Učiti se životu u postčinjeničnom društvu“. Ovaj prilaz autora bio je u izvesnom smislu i povod da su u predizbornoj kampanji za sadašnjeg predsednika SAD, mediji – pisani, ali i elektronski – redovno gajili rubriku „proverili smo“.

Profesor prava sa Harvarda Kas Sanstejn koji je sada u najužem timu Baraka Obame svojim radovima potvrđuje da političke rasprave među istomišljenicima najčešće dovode do radikalnih opredeljenja. Čak i ako je, na primer, neki demokrata bio blizak stanovištu republikanskom na neku temu, posle diskusije sa „sebi bliskim“ to je „ispravio“. Samim tim rodilo se i pitanje: da li se na ovaj način, uz pomoć internet-izdanja, stvaraju društva manje tolerantna zato što niko neće da „bude iznerviran“ suprotnim prilazima?

Ipak, ispostavilo se da uprkos krize, i sve brojnijim bankrotstvima novina u svetu – kako beleže britanski mediji – ”bogati i moćni i dalje žele da imaju vlasništvo u novinama”. Poslednjih meseci Lebedev je kupio londonski Ivning standard, meksički mogul Slim je kupio akcije Njujork tajmsa, slično se dešava u Francuskoj, Merdok i dalje vlada Volstrit džornalom, a Obama je posle izbora, pre polaganja zakletve, posetio Vašington post.